2020. godine filozof Tobi Ord objavio je knjigu Ponor, u kojoj opisuje rizike propasti ljudske civilizacije...
Prema ovom misliocu, šanse da se dogodi katastrofa koja će obrisati ljudsku vrstu u sledećem veku iznose jedan prema šest. Ove šanse su tada zvučale veoma alarmantno za brojne naučnike, a nakon godina ispunjenih poplavama i upozorenjima na to da se sa planetom nešto dešava, potencijalnom pobunom veštačke inteligencije, šuškanjima o nuklearnom ratu i brojnim pandemijama, veoma je teško ne složiti se sa time da nam prirodno stvari nisu naklonjene.
U svojoj knjizi, Ord navodi brojne potencijalne događaje koji nas mogu istrebiti, od kojih mnogi mogu biti proučavani kroz istoriju. Njegovo istraživanje uključivalo je sagledavanje broja svemirskih stena koje su pogodile Mesec tokom njegove istorije, kako bi utvrdio verovatnoću da asteroid koji može dovesti do izumiranja udari u Zemlju. Za ovo je takođe bio zadužen i francuski naučnik Žan Mark Saloti, koji je izračunao da su šanse da asteroid ovih razmera udari u našu planetu sledećeg veka ugrubo jedan u trista miliona.
Sasvim suprotno ovom mišljenju, Ord procenjuje da je rizik jedan u milion, iako on ističe određenu meru nesigurnosti u svojoj računici. Šanse mogu biti teške za razumevanje u ovom kontekstu, jer se verovatnoće tradicionalno, na primer, oslanjaju na osmatranja i prikupljanja podataka o ponavljajućim događajima, ali ljudsko izumiranje predstavljao bi potpuni unikat.
Međutim, postoji drugi način da se sagledaju ove stvari i on se zove Bajezianizam ili Bajesovo zaključivanje, po engleskom statističaru Tomasu Bajesu. U okviru njega verovatnoća se vidi kao neka vrsta sistema rangiranja. Predviđanja određenih brojeva ne bi trebalo shvatiti bukvalno, već upoređivati sa drugim verovatnoćama kako bi se razumela verovatnoća svakog ishoda.
Ordova knjiga sadrži tabelu potencijalnih uzroka izumiranja, praćena njegovim ličnim procenama o šansama da se ona dogode. Iz Bajesove perspektive, možemo videti ovo kao relativne rangove, sa Ordom koji smatra da je istrebljenje zbog udara asteroida poseduje daleko manju verovatnoću od izumiranja zbog klimatskih promena, koje poseduju šansu od jedan prema hiljadu.
Međutim, čak i upotreba Bajesovog zaključivanja zahteva uključivanje proučavanih dokaza, tako da ostaje da vidimo šta će svetu stvarno doneti Ordovih ’jedan prema šest’.
N.Đ.
