Nikada ne smete potceniti moć obrva, ovih malih traka smeštenih na našim čelima, dveju linija telesne dlake koje predstavljaju odvažne svetionike društvenih informacija, koje takođe zaustavljaju znoj, ne dozvoljavajući mu da stigne do vaših očiju...
Kod ljudi, obrve poseduju nekoliko ključnih funkcija, a pre svega, one sprečavaju da slana tečnost iz kože stigne do očiju i zamagli vid. Pored toga, daleko intrigantnije jeste to što obrve predstavljaju veoma važne saveznike u neverbalnoj konverzaciji kod ljudi. Ovo možda deluje previše jednostavno u prvi mah, ali je zapravo veoma lako proniknuti u brojne interesantne tačke ljudskog ponašanja i evolucije, posebno ukoliko tragate dublje za obrascima koje izrazi obrva pružaju ljudskom licu.
Iznenađenje, flertovanje, bes, tuga, neverica, zbunjenost, simpatija i brojne druge emocije mogu biti izražene razčličitim pokretima i pomeranjima ljudskih obrva. Najočigledniji izraz jeste podizanje obrva, koje u većini slučajeva predstavlja iznenađenje. Ono dolazi zbog toga što se oči zbog ove emocije i tokom inicijalnog šoka otvaraju šire u pokušavaju da upiju što je više moguće iz svog okruženja, istovremeno izazivajući podizanje obrva. Ljudi sa lakoćom mogu primetiti ovu promenu kod drugih, što omogućuje uvid u emotivno stanje svih osoba oko njih.
Na sličan način, obrve se podižu kada ste zainteresovani, ističući način na koji su ljudske oči otvorene kako bi videle sve što se ispred vas nalazi. Upravo zbog toga se obrve podižu kada flertujemo ili se zadubimo tokom razgovora. Većina pokreta obrva potpuno je nesvesno, ali postoje pojedini dokazi da su određeni univerzalni za kulture širom sveta, što samo indicira da su ovi izrazi emocija postali ukorenjeni u ljudskoj vrsti tokom evolucije.
Nasuprot ovome, drugi aspekti izražavanja putem veđa, potpuno su vezani za posebne kulture. Jedno interesantno istraživanje iz 2011. godine sugeriše da se različite kulture oslanjaju na obrve tokom izražavanja daleko više od drugih, tako da je tokom ove studije zaključeno da kineski ispitanici više koriste oči u okviru facijalnih ekspresija, dok se grupa nazvana od strane naučnika ’zapadni belci’ fokusira na obrve i usta.
Pored izražavanja emocija na licu, obrve takođe igraju veoma važnu ulogu u prepoznavanju istog. Ljudi su savršeno prilagođeni kako bi primećivali i pamtili lica, toliko da smo prirodno programirani da primećujemo lica u svakodnevnim neživim predmetima, čak i onda kada znamo da ono tamo ne postoji, baš kao što su viralne slike različitih istorijskih ličnosti koje se pojavljuju u obrisima kuća i dvorišta ili na komadu tost hleba u zapadnim sredinama.
Naučnici dodaju da obrve igraju veoma važnu ulogu u ljudskom akutnom prepoznavanju lica, verovatno podjednako značajnu kao i same oči. Rad na ovu temu iz 2003. godine objašnjava: „Pronašli smo da odsustvo obrva u poznatim licima vodi do velikog i značajnog remećenja u ljudskim mogućnostima prepoznavanja. Zapravo, značajno veći procenat ovog remećenja funkcija prepoznavanja zabeležen je u odsustvu obrva nego u odsustvu samih očiju“.
Pored toga, dokazano je da obrve homosapijensa nisu ni nalik onim koje su imali njegovi daleki preci. Moderan čovek poseduje glatko čelo tako da su obrve na njemu daleko vidljivije i poseduju bolji opseg pokreta, što nije bio slučaj kod njegovih dalekih i izumrlih predaka, kao što je hajdelberški čovek, koji je imao teške i krute veđe. Studija iz 2018. godine takođe se bavila ovim pitanjem, zaključujući da su prefinjene obrve modernog čoveka veliki faktor u evoluciji, omogućujući ljudima da razviju suptilne komunikativne veštine, što vodi do stvaranja velikih, kompleksnih društvenih mreža.
N.Đ.
