Dok mnogi odgovore na najveća pitanja traže u svemiru, izgleda da se neke od najvećih misterija nalaze tačno ispod naših nogu.
Iako živimo na Zemlji čitav život, njena unutrašnjost i dalje ostaje uglavnom nepoznata. Posebno jezgro i donji slojevi plašta, koji su za nauku i dalje gotovo nedostupni direktnom istraživanju.
Ispod Afrike i Tihog okeana nalaze se dve ogromne strukture koje zauzimaju oko šest odsto ukupne zapremine planete. Naučnici ih nazivaju Large Low Shear Velocity Provinces (LLSVPs), a u naučnim krugovima često ih jednostavno zovu — „blobovi“.
Struktura ispod Afrike, poznata kao Tuzo, procenjuje se na visinu od oko 800 kilometara. To je ekvivalentno visini od oko 90 Mont Everesta naslaganih jedan na drugi. Njena veličina je gotovo nezamisliva, a još je fascinantnije to što i dalje ne znamo tačno od čega je sastavljena.
Jedna teorija sugeriše da su u pitanju ogromne mase okeanske kore koje su se tokom milijardi godina potapale i akumulirale u donjem plaštu. Međutim, druga, daleko dramatičnija hipoteza, kaže da bi ove strukture mogle biti ostaci drevne planete po imenu Teja.
Prema takozvanoj „hipotezi džinovskog sudara“, pre oko 4,5 milijardi godina objekat veličine Marsa udario je u mladu Zemlju. Taj sudar navodno je izbacio materijal koji je kasnije formirao Mesec, ali pojedini naučnici veruju da je deo te planete potonuo duboko u unutrašnjost Zemlje i danas možda čini bar jednu od ovih misterioznih struktura.
Problem je u tome što ne postoji direktan način da se zaviri u jezgro planete. Najdublja rupa koju je čovek ikada iskopao, takozvana „kapija pakla“, dostigla je nešto više od 12 kilometara dubine — što je zanemarljivo u poređenju sa hiljadama kilometara koji nas dele od jezgra.
Zato se geolozi oslanjaju na seizmičku tomografiju. Kada dođe do zemljotresa, talasi energije putuju kroz unutrašnjost planete različitim brzinama, u zavisnosti od gustine i sastava materijala kroz koji prolaze. Analizom tih talasa, naučnici mogu da „mapiraju“ unutrašnje slojeve Zemlje.
Upravo zahvaljujući toj metodi otkriveno je da seizmički talasi sporije prolaze kroz pomenute oblasti, što sugeriše da su napravljene od drugačijeg materijala u odnosu na ostatak donjeg plašta. Međutim, sama tomografija ne može sa sigurnošću da otkrije o kom materijalu je reč.
I dok teorija o Teji zvuči kao scenario iz naučne fantastike, ona bi mogla imati ogromne implikacije za razumevanje tektonike ploča i kretanja plašta — procesa koji su ključni za razvoj sveta kakav poznajemo.
Ono što je sigurno jeste da Zemlja i dalje krije duboke tajne. I dok teleskopi sve dalje gledaju u svemir, možda su najuzbudljivija otkrića zapravo skrivena kilometrima ispod nas.
