Tokom 1939. godine, svet je bio ispunjen ambicijom i uzbuđenjem koje je donosilo istraživanje Antarktika...
Amerika je naravno, želela svoje parče kolača i isplanirala je misiju, koja je uključila jedno od najčudnijih vozila ikada dizajrniranih. Antarctic Snow Cruiser predstavlja masivno transportno vozilo koje je u mogućnosti da obezbedi petočlanoj posadi sve što im je potrebno kako bi preživeli u ekstremnim uslovima ovog dela sveta tokom više od jedne godine i njihovog istraživanja prethodno neposećenih delova kontinenta.
Posmatrajući ASC čudovište sa današnje tačke gledišta, nemoguće je ostati ravnodušan prema uzbuđenju koje je u to vreme vladalo. Dizajnirano od strane kompanije Armour Institute of Technology iz Čikaga, ovo vozilo je bilo visoko preko dva 2,13 metara i posedovalo je gotovo neuništive točkove, sa vešanjem koje može apsorbovati udare bilo koje vrste terena.
Ova kuća na točkovima posedovala je veliko rastojanje između karoserije i točkova takođe, što je pomalo čudno po današnjim merilima, ali je dizajnirano pre svega kako bi radilo unutar koncepta hidrauličnog vešanja, koje je moglo da spusti prednji ili zadnji deo vozila omogućujući mu klizanje preko pukotina do 4,5 metara veličine.
Kako bi putovao godinama, dizajneri su ovoj zveri dodali neverovatno futurističku dizel/električnu hibridnu postavku. Dizel jedinice dizajnirane su da rade kao ekstenderi prelaznog opsega, dok su električni motori u točkovima bili ti koji su zapravo pokretali tvrđavu. Pogosnki sklop je dizajniran sa efikasnošću potrošnje i dodatnim prostorom za posadu na umu, radije nego za pogonska vratila.
Na nesreću po njegove tvorce, ovaj model previše je rano ušao u proizvodnju, tako da je njegovo putovanje od Čikaga do luke u Bostonu trajalo nedelju dana duže od očekivanog, zbog toga što su njegovi 75 ks snažni motori jednostavno bili previše slabi za toliko teško vozilo. Inovativna mašina izazvala je 70.000 zastoja na svom putu, što je u to vreme bilo najgore ometanje saobraćaja ikada zabeleženo.
Međutim, Antarctic Snow Cruiser je na kraju ipak stigao do Antarktika, ali je njegova misija morala biti potpuno obustavljena i na kraju je završio trajno parkiran u svrhe laboratorije. Danas, lokacija ovog kolosa nije poznata, što je prilično tužno posebno kada se u obzir uzme njegova pionirska i neverovatno optimistična priroda.
N.Đ.
