Postoji jedan veoma valjan razlog zbog kog niko nikada nije video velike bele ajkule u zatočeništvu i u akvarijumima, a on nema nikakve veze sa traumatizovanjem dece i posetilaca...
Zahvaljujući brojnim dešavanjima i dokumentarcima koji otkrivaju mračne strane ovakvih postupaka, sve više ljudi danas protivi se držalju morskog života u zatočeništvu, ali to ne znači da na planeti ne postoji dovoljno akvarijuma i atrakcija sa morskim svetom koji ostaju popularni kao i decenijama unazad.
Ovo znači da životinje kao što su delfini i orke i dalje mogu biti viđene u ljudskom rukom kreiranim prebivalištima, ali zašto niko nikada neće i nije video velike bele ajkule? Ova stvorenja bi svakako privukla masu turista i one su iste veličine, ako ne i manje, od određenih vodenih stvorenja koja su predstavljena.
Kratki odovor na ovo prilično je poražavajući i one u većini slučajeva nikada nisu zarobljene više od dva dana, jer u ovom vremenskom okviru velike bele ajkule uginu u zatočeništvu. Prvi ovakav zabeleženi incident dogodio se polovinom prošlog veka u bivšem javnom okeanijumu i turističkoj atrakciji u Los Anđelesu, sa ajkulom koja nije izdržala ni jedan dan.
Decenijama potom napravljen je niz pokušaja, ali su svi bili bezuspešni, sa velikim belim ajkulama koje su puštane nazad u divljinu ili bi uginule u nekoliko dana. Najduže vreme koje je ujedno i rekordno zabeleženo je u Monterej Bej akvarijumu, koji je prvi postao poznat po brizi i izlaganju velikih belih ajkula.
Ovo je jedini javni akvarijum na svetu koji je uspešno predstavio ove vodene nemani duže od šesnaest dana, ali ništa u ovom slučaju nije prošlo bez problema, sa jednom od mladih ajkula koja je uginula nedugo nakon što je puštena u divljinu.
Stoga, postavlja se pitanje, šta je tačno problem ovde? Pre svega, tu su navike po pitanju prehrane ovih životinja, jer su velike bele ajkule mesožderi i uvek jedu živ plen uključujući ribe kao što su tune, raže i druge ajkule i ostali vodeni sisari.
Velike bele ajkule takođe vole da se počaste fokama, morskim kornjačama, vidrama i pticama, između ostalih životinja. Ukratko, njihova prehrana se zasniva na aktivnom lovu tako da je neverovatno teško i skupo zadovoljiti njihove potrebe, a zatim je tu i traumatizovanje ljudi koji odlaze na ovakva mesta, jer bi tokom ishrane trebalo ubacivati žive foke i delfine kako bi se ajkule njima mahnito i krvoločno hranile.
Pored toga, velike bele ajkule predstavljaju nomadsku i veliku vrstu, za koju se zna da se ne može odjednom zaustaviti niti plivati unazad. Ovim stvorovima je potrebno konstantno kretanje unapred kako bi disale, sa velikom većinom vode koja protiče kroz njihova otvorena usta i izlazi na škrge.
Kada se u obzir uzme i to da mogu porasti do 6,1 metar u dužini, onda je ljudima potrebna daleko veća vodena površina kako bi se velike bele ajkule držale u zatočeništvu. Prema tome, troškovi ovakvog postupka bili bi astronomski, a i kada bi neko odlučio da se usudi na ovakav potez, velike bele ajkule pate u zatočeništvu, toliko da su zabeleženi brojni slučajevi i incidenti koji su vodili do toga da ove životinje prestanu da jedu i same sebe izgladne do konačne smrti.
N.Đ.
