Par bivših DEA agenata otvoreno je ogovorilo o svojim neverovatnim sećanjima na učešće u ratu protiv narkotika nakon decenija provedenih u policiji...
Sada srećno penzionisani i sa glavama na ramenima, Stiv Marfi i Havijer Penja, postali su globalno poznate ličnosti zbog Netflix hit serije Narcos i priče o njihovoj poteri za prvom glavom Medeljin kartela, legendarnim Pablom Eskobarom.
Pre nego što je ovaj par agenata bio smešten u Kolumbiji sa zadatkom da sruše kralja kokaina, oni su radili u različitim delovima SAD i dok je Penja bio inspektor u Ostinu, Marfi je bio stacioniran u Majamiju - samom centru kokainske trgovine kasnih osamdesetih godina.
Razgovarajući sa novinarima, Marfi i Penja su se prisećali svega što je značilo biti DEA agent u to krvavo vreme, govoreći o svojim iskustvima na poslu, uključujući i Marfijevo prvo veliko hapšenje i ucenjivanje njihove glave za koje je bio zadužen Pablo Eskobar lično.
„Kasnih osamdesetih, Majami je i dalje bio divlji zapad za kokainsko tržište“, izjavio je Marfi. „Ovo je bilo mesto na koje su Eskobar i Medeljin kartel unosili kokain preko Karipskih ostrva. Meksiko i Centralna Amerika tada nisu bili aktuelni za trgovinu narkoticima.“
„Najviše kokaina koji sam do tada video tokom svojih dvanaest godina u agenciji bilo je oko pedeset grama. Na svom prvom tajnom zadatku za DEA, koristili smo jahtu od šesnaest metara u državnom vlasništvu kako bismo otišli na Turks i Kaikos gde smo zaplenili 400 kg kokaina. Tako da sam sa pedeset grama, ubrzo prešao na gotovo pola tone.“
.jpg)
Marfi je nastavio izjavljujući kako su morali da uklone sedišta iz aviona sa dva motora kako bi kokain smestili unutra, što mu nije ostavilo drugu opciju već da legne na gomilu kesa ispunjenih drogom na svom putu nazad u SAD.
Penja je u međuvremenu gotovo izgubio život radeći na jednoj tajnoj operaciji u Teksasu, ali ništa ga nije moglo pripremiti za intenzitet i akciju sa kojom se susreo prilikom kretanja na Eskobarovu operaciju u Kolumbiji. „Kada sam stigao u ovu zemlju, nasilje je pomnoženo stotinama puta“, izjavio je penzionisani agent.
Jednog dana, dok je bio u svom stanu, Penji je javljeno od strane jednog od njegovih šefova da smesta uzme svoj pištolj i izađe odatle jer mu je život u opasnosti: „Dobio sam poziv od šefa koji je presekao jedan poziv i rekao da stižu po mene. Rečeno mi je da uzmem pištolj i odmah krenem ka ambasadi“.
Marfi navodi da se čovek navikne na konstantnu opasnost u svom životu: „Jednostavno se nosite sa time. Jedna od prvih stvari koje vam kažu kada stignete jeste da je za vašu glavu automatski ponuđeno 300.000 dolara direktno od strane Pabla Eskobara i to samo zbog toga što ste DEA agent“. Eskobar bi često slao svoje ’sikarije’ kako bi Marfija lično skratili za glavu.
„Jednom prilikom smo uhapsili jednog njegovog mladog plaćenog ubicu, dete od petnaest godina. To je bilo ispitivanje koje nikada neću zaboraviti. On je dugovao svoj život Eskobaru, zbog toga što je kingpin sklonio njega i njegovu majku sa ulice, gde su živeli u kartonskoj kutiji.“
Ovo dete je izvšavalo zadatke i eliminisalo ljude za sto dolara, priznajući policajcima da je čak ubio i jednog predstavnika zakona svoje zemlje bez ikakvih problema.
N.Đ.
