Ako je verovati naučnicima (i marketing timu Gugla), čovek će do 2035. godine moći da izleči bilo koju bolest. Da, bilo koju. Rak? Da. Parkinson? Naravno. Mamurluk? Radi se na tome. Sve zahvaljujući – veštačkoj inteligenciji, naravno.
Demis Hasabis, direktor Google DeepMind, tvrdi da će AI uskoro biti mozak medicine. Zaboravite na mudre doktore u belim mantilima. Budućnost pripada serverima koji ne piju kafu, ne uzimaju slobodne dane i ne gledaju “House M.D.” da bi učili dijagnostiku.
Zvezda priče je sistem AlphaFold, koji zna da “presavije” protein tačno onako kako treba – što u biologiji nije neka kulinarija, već ključ da shvatiš kako funkcionišu bolesti. Ovaj AI je već mapirao preko 200 miliona proteinskih struktura, praktično sve što živi, diše i povremeno se prehladi.
I nije to samo teoretski – jedan lek koji je napravljen pomoću AI, DSP-1181, ušao je u klinička ispitivanja za samo 12 meseci. Za poređenje, klasičnoj farmaceutskoj industriji za to treba četiri do pet godina. Znači, AI ne samo da ti pomogne da ozdraviš – nego to uradi dok ti još nisi ni završio prvi pregled kod specijaliste.
Naravno, nije sve lek i med. Hasabis priznaje da “potpuno iskorenjivanje bolesti još uvek zvuči kao utopija”. Logično. Jer ako nam AI izleči sve, čime će se baviti influenseri koji prodaju čajeve za detoks?
Ali trend je jasan: medicina postaje računska disciplina, a AI više nije alat, već – kolega u belom mantilu. Nema više “pretpostavljamo da je upala”. Sad ti AI kaže tačno koja ćelija štrajkuje i kako da je nateraš da se sabere.
Zaključak? Za deset godina, doktori možda više neće nositi stetoskope – već tablete (i ne one koje se piju). I dok AI rešava bolesti, nama ostaje da rešimo samo jedno pitanje: ko će nas izlečiti od toga da Googlu verujemo više nego rođenoj majci?
