Generacija rođena između 1997. i 2012. godine, poznata kao zumeri, možda ima najviše informacija na dohvat ruke — ali, paradoksalno, i najslabije kognitivne rezultate…
Bar tako tvrdi neuronaučnik Džered Horvat, koji je analizirao decenije istraživanja o inteligenciji, pamćenju i sposobnosti učenja kod različitih generacija. Zaključak nije prijatan: zumeri su prva generacija koja beleži pad u kombinaciji ključnih mentalnih sposobnosti — od čitanja i računanja, preko rešavanja problema, do ukupnog IQ.
Praćenje kognitivnih sposobnosti ljudi sprovodi se još od 19. veka. Ono što je Horvat primetio jeste da današnja omladina, iako provodi više godina u obrazovnom sistemu nego prethodne generacije, u proseku pokazuje slabije rezultate.
Drugim rečima: više časova, više materijala, više tehnologije — ali manje stvarnog razumevanja. I upravo je tehnologija, tvrdi Horvat, ključni problem.
Mozak nije napravljen za kratke klipove
Prema njegovim rečima, ljudski mozak nije evolutivno prilagođen učenju iz kratkih videa, isečenih informacija i brzih sažetaka. Biološki smo „programirani“ da učimo kroz dubinsko čitanje, razgovor sa drugim ljudima, istraživanje i povezivanje informacija. Kada se znanje svodi na klipove od 30 sekundi, notifikacije i skrolovanje, mozak prestaje da trenira fokus, memoriju i analitičko mišljenje.
Ekrani u učionici — loša ideja?
Horvatova analiza obuhvatila je podatke iz 80 zemalja, tokom perioda od 60 godina, i pokazala jasan trend: što je više tehnologije ulazilo u učionice — rezultati učenja su opadali.
U testovima su učenici koji su koristili računare i tablete više od pet sati dnevno ostvarivali značajno slabije rezultate od onih koji su tehnologiju koristili minimalno ili nikako tokom nastave.
Drugim rečima, alat koji je trebalo da pomogne učenju — počeo je da ga potkopava.
Globalni problem, jednostavno rešenje?
Horvat smatra da rešenje nije komplikovano, ali zahteva hrabre odluke:
- ograničiti upotrebu pametnih telefona u ranom uzrastu
- smanjiti oslanjanje na ekrane u školama
- vratiti fokus na čitanje, pisanje i razmišljanje bez prekida
I obrazovni stručnjaci širom sveta sve češće govore isto: tehnologija treba da bude alat, ne zamena za razmišljanje.
Zaključak koji ne prija, ali je potreban
Zumeri nisu „gluplji“ zato što su nesposobni, već zato što su odrasli u okruženju koje ne trenira pažnju, strpljenje i duboko razumevanje. Ako se trend nastavi, problem neće biti generacijski — već civilizacijski.
Jer znanje koje ne možeš da zadržiš, povežeš i primeniš — nije znanje, već informacija u prolazu.
