Kada uzmemo u obzir da se dešava sve vreme, širom sveta i u svakom momentu, postoji i dalje mnogo toga što naučnici ne znaju o ženskom orgazmu…
Debata vezana za hemiju koja se krije iza ženske ejakulacije i dalje traje i nije potpuno jasno koliko tipova orgazama uopšte postoji. Međutim, glavno pitanje gotovo i da se nikada ne postavlja, a ono glasi - koja je zapravo evolutivna tačka ženskog orgazma? Tim naučnika sa Jejl Univerziteta smatra da je došao do njegovog odgovora.
Umesto da je jednostavno razvijen kao osobina namenjena praćenju muškog orgazma, za koji se nekada smatralo da predstavlja adaptaciju radi stvaranja jače veze između partnera, poslednje istraživanje je zaključilo da je ženski orgazam nekada bio biološki okidač namenjen pokretanju ovulacije.
Kada žena doživi orgazam, ona ispušta dva hormona - oksitocin i prolaktin. Kod ženki divljih placentalnih sisara, ovaj tip hormonskog pražnjenja aktivno izaziva startovanje ovulacije, a bez nje, kao što znamo, trudnoća ne bi bila moguća. Muški i ženski orgazmi sarađuju takoreći, kako bi zajedno pokrenuli ovulaciju.
Veoma je verovatno da isti ovi mehanizmi inicijalno učestvuju kod ženskog pola naše vrste iz identičnih razloga. Tokom vremena, žene su razvile mogućnost da ovuliraju u ciklusima, nezavisno od muške seksualne aktivnosti. Ova hormonska funkcija smatrana je nepotrebnom i postala je suvišna, ali je i dalje ostala u biologiji naših lepših polovina zbog sekundarne uloge mehanizma užitka i povezivanja.
"Prethodne studije fokusirale su se na dokaze iz ljudske biologije i modifikacije osobina, radije nego na njihovo evolutivno poreklo", izjavio je koautor istraživanja, Ganter Vagner, profesor ekološke i evolucione biologije Jejl Univerziteta.
Zapravo, ranije studije jesu isticale da plodnost ženskih partnera ne zavisi od seksualne aktivnosti. Po ovoj logici, zaključeno je da ženski orgazam nikada nije imao direktnu ulogu u reproduktivnom uspehu naše vrste. Sada, potpuno suprotno svemu što su istraživanja ranijih godina tvrdila, nova studija sugeriše da se ženski orgazam razvio kao pomoć reprodukciji usko povezan sa muškim orgazmom, što je stvaralo biološke partnere u životnom krugu.
Ženski orgazam poseduje jasnu ulogu kada se posmatra kroz prirodnu selekciju. Deluje potpuno logično da je ovaj momenat u evoluciji dizajniran kako bi ohrabrio muški deo populacije, uključujući i ljudsku, radi daljeg širenja genetskog materijala i oplođavanja ženki u najvećem mogućem broju. Upražnjavanje seksa i pravljenje beba predstavlja ključnu funkciju ove genetske mašinerije, kako kod životinja svih oblika i formi, tako i kod ljudi.
Međutm pokretački mehanizmi koji se kriju iza evolucije ženskog orgazma daleko su manje poznati. Brojni naučnici smaraju da se on razvio slučajno kao proizvod muškog orgazma, dok ostali predstavljaju tezu da je on nastao kako bi dodatno povezao mužjake različitih vrsta sa ženkama, osiguravajući da se i njihov genski sastav prenese na sledeće generacije. Dodatno, određeni stručnjaci se pitaju i da li ritmički pulsevi koji se dešavaju tokom ženskog orgazma mogu zapravo služiti vakumiranju sperme u uterusu.
Najnovija studija Univerziteta Jejl oslanja se na relativno novi komparativni biološki pristup, sugerišući da je tajna evolucionog porekla ženskog orgazma potpuno uništena od strane reliktnog hormonskog pražnjenja koje ga prati. Tokom vremena, ova hormonska aktivnost više nije bila esencijalna za opstanak ljudske vrste putem reprodukcije, ali se i dalje dešava nevezano sa tim.
Naravno, samo zbog toga što više ne poseduje reproduktivno korisnu ulogu, ne znači da je ženski orgazam potpuno beskoristan, daleko od toga. Seks je namenjen uživanju, između ostalog, a ono definitivno predstavlja primarnu funkciju u 21. veku.
N.Đ.
