Astronomi otkrili novi tip zvezda prekrivenih kiseonikom i ugljenikom

Astronomi su otkrili novu vrstu zvezda koje su potpuno zbunile naučnu zajednicu širom sveta...

Ove zvezde prekrivene su kiseonikom i ugljenikom umesto da poseduju površine od helijuma i vodonika, dok naučnici smatraju da bi ovaj tip zvezda mogao biti krajnji proizvod veoma čudnog i retkog kosmičkog sudara.

Kako bismo razumeli zbog čega je ovo toliko misteriozno i neobično, potrebno je da uzmemo u obzir na koji način zvezde kreiraju elemente. Ova kosmička tela veći deo svog života provode u fuziji atoma vodonika u svom jezgru i njihovom pretvaranju u helijum. Ukoliko su dovoljno masivne, zvezde koje potroše svoj vodonik, transformišu se u crvene džinove i počiju da pretvaraju helijum u ugljenik i kiseonik. U slučaju da ne poseduju dovoljnu masu, zvezde ostaju helijumski beli patuljci, koji poseduju samo tragove ugljenika, kiseonika i azota, elemenata koji predstavljaju nusproizvod izgaranja helijuma.

Isto se dešava sa crvenim džinovima, ukoliko zvezde nisu dovoljno masivne kako bi prešle u drugu fazu fuzije, ostavljajući iza sebe bele patuljke obogaćene ugljenikom i kiseonikom. Međutim, zvezde koje su opisane u novom izveštaju objavljenom u Monthly Notices of the Royal Astronomical Society Letters publikaciji, poseduju eksterijer obogaćen kiseonikom i ugljenikom, koji čine oko dvadeset posto njihovog površinskog sastava. Sa druge strane, ispod površine ovog neobičnog binarnog sistema nalaze se ogromne količine helijuma.

„U normalnim uslovima, možemo očekivati da zvezde sa ovakvim površinskim sastavom već završavaju svoju potrošnju helijuma u jezgrima, nalazeći se na putu pretvaranja u bele patuljke. Ove nove zvezde predstavljaju ozbiljan izazov našem razumevanju stelarne evolucije“, naveo je vodeći autor studije, profesor Klaus Verner, sa Univerzitet u Tubingenu.

Šta se to zapravo dešava u ovim zvezdama? Moguće rešenje omogućeno je od strane astronoma sa Univerziteta u La Plati i Maks Plank instituta za astrofiziku. U drugom radu koji je usledio, takođe objavljenom u Monthly Notices of the Royal Astronomical Society Letters publikaciji, drugi tim sugeriše da bi spajanje belih patuljaka moglo kreirati ove neobične zvezde koje su otkrivene.

„Verujemo da su zvezde otkrivene od strane naših nemačkih kolega mogle biti formirane u veoma retkom događaju stelarnog spajanja između dva bela patuljka“, izjavio je dr Miler Bertloami, sa Instituta za astrofiziku u La Plati, vodeći autor drugog rada. „U većini slučajeva, spajanje belih patuljaka ne vodi do formiranja zvezda obogaćenih ugljenikom i kiseonikom, ali verujemo da, po pitanju binarnih sistema formiranih sa posebnim masama, beli patuljci obogaćeni ugljenikom i kiseonikom mogu biti potpuno promenjeni i završiti povrh drugog obogaćenog helijumom, što dalje dovodi do rađanja ovih zvezda.“

Evolutivni modeli ne mogu objasniti ovaj mehanizam, niti postojanje ovakvih zvezda, tako da će dalja istraživanja i pronalaženje istih primeraka, pored zvezda PG1654+322 i PG1528+025, o kojima je ovde reč, definitivno biti potrebna kako bi se čitava misterija razrešila.

N.Đ.

All Rights Reserved. | 2009 - 2022. Copyright© Mini STUDIO Publishing Group. | Uslovi korišćenja | Developed by Mini STUDIO Publishing Group