Tim naučnika uspeo je da ubeleži čitavu populaciju vagabund planeta veličine naše zemlje, egzoplanete koje putuju svemirom umesto da orbitiraju oko zvezda...
Dešifrujući male oscilacije u emitovanju svetlosti zvezda prilikom prolaska planeta u orbiti, poznatije kao gravitaciona sočiva, u događaju tokom kog gravitacija planeta krivi svetlost zvezda, istraživači su bili u mogućnosti da lociraju i zabeleže desetine slobodnih egzoplaneta koje putuju našom galaksijom, uključujući i neke koje nikada do sada nisu viđene.
Novo otrkiće je veoma bitno zbog toga što je Kepler teleskop po prvi put bio u mogućnosti da uoči ovakvu vrstu gravitacionih sočiva, sudeći prema istraživanju objavljenom prošlog ponedeljkau magazinu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, koje će omogućiti astronomima da odrede prioritete prilikom kreiranja i lansiranja budućih daleko sofisticiranijih teleskopa.
Kepler, sa druge strane, nikada nije bio namenjen lovu na planete obradom događaja gravitacionih sočiva ili osmatranje gusto naseljenih regiona u centru naše galaksije, gde su ove egzoplanete locirane, sudeći prema štampanim izdanjima, tako da istraživači sada mogu razvijati potpuno nove tehnike kako bi analizirali podatke orbitalnih teleskopa i beležili otrkića slobodnih egzoplaneta koje krive svetlost obližnjih zvezda.
Suvišno je govoriti koliko je ovaj proces zahtevan po pitanju preciznosti, posebno zbog toga što su ovi signali veoma mali i sa gustinom centra Mlečnog puta na umu, naučnici se moraju izboriti sa obiljem pozadinske buke i naprono raditi na njenoj filtraciji. Šanse za uspeh su veoma male, toliko da je čak i Ainštajn smatrao da naučnici nikada neće uspeti da direktno posmatraju tako male poremećaje gravitacionih sočiva.
"Ovi signali su ekstremno teški za otkrivanje. Naša osmatranja su izvedena starim, prilično istrošenim teleskopom, koji je pružao donekle zamagljen pogled na najgušće naseljen deo neba, gde se nalaze hiljade svetlih zvezda koje variraju u jačini, zajedno sa hiljadama asteroida koji prolaze našim poljima", izjavio je vodeći autor studije Lian Mekdonald, koji je radio na Univerzitetu u Masačusetsu, kada je ovaj projekat konstruisan.
"Iz ove kakofonije, mi pokušavamo da pronađemo mala, karakteristična prelamanja svetlosti izazvana prolaskom planeta, dok istovremeno posedujemo samo jednu priliku da vidimo ovaj signal pre nego što on nestane. Ovaj postupak je lak koliko i pronalaženje jednog treptaja svica između šest traka autoputa, upotrebom telefona koji držimo u ruci."
N.Đ.
