Čovek čija je samica poslužila kao inspiracija kultnom filmu

Društvo često stvara čudovišta, a pravi dokaz ovoga jeste i Robert Modsli, koji je zaključan u samici već četiri decenije i poznat je kao najopasniji robijaš Velike Britanije...

Ovaj čovek imao je svega dvadeset i jednu kada je 1974. godine prvi put ubio, nakon čega je oduzeo živote još trojici zatvorenika iza rešetaka, postavši serijski ubica. Zastrašujuće odrastanje odvuklo je Roberta u pakao droge i kako bi mogao da zaradi za svoje potrebe on se bavio prostitucijom. Njegova prva žrtva bio je upravo klijent imena Džon Farel, koji je Modsliju pokazao fotografije dece koju je seksualno zlostavljao, zbog čega mu je život u nekoliko sekundi ugašen.

Robert je otišao u policiju prijavivši se i zatraživši pomoć, nakon čega je dobio doživotnu robiju i poslat u okružni zatvor. U ovoj ustanovi je zbog neverovatnog propusta njenih zaposlenih uspeo satima da muči drugog osuđenika zatvorenog zbog zlostavljanja dece u jednoj od ćelija, ubovši ga na kraju naoštrenom kašikom u uho, proburazivši ga duboko kroz mozak. Zbog ovoga i dobro nafilovanog medijskog ludila koje je odradilo svoje, ovaj čovek je dobio nadimak Hanibal Kanibal, iako u životu nije probao meso svoje žrtve.

Zbog ovog slučaja, Modsli, čovek rođen u Liverpulu, prebačen je u jorkširski Wakefield zatvor maksimalne bezbednosti, gde je izveo još dva ubistva tokom 1978. godine, usmrtivši još jednog pedofila i čoveka koji je maltretirao svoju ženu. Vlasti više nisu znale šta da rade sa njim, odlučivši da je Robert previše opasan kako bi ostao među zvaničnom populacijom, odlučivši potom da mu konstruišu posebnu ćeliju.

Dvoćelijska jedinica kompletirana je za Modslija tokom 1983. godine i meri svega 5,5 sa 4,5 metara, okružena nizom neprobojnih staklenih površina. Ova ćelija smeštena je u samom srcu zatvora, tačnije njegovom podrumu, nazvana je stakleni kavez i poslužila kao inspiracija za prostor u kome je držan serijski ubica Hanibal Lektor u naslovu Kad jaganjci utihu iz 1991. godine.

Sudeći prema Gardijanu, unutar ove posebne ćelije nalaze se samo krevet, sto i stolica od presovanog papira, zajedno sa toaletom i lavaboom fiksiranim za pod. Tu su takođe čvrsta čelična vrata koja se otvaraju ka malom kavezu unutar ćelije, gde se nalazi mali prorez na dnu, gde stražari mogu provući hranu i ostale predmete zatvoreniku.

Kako su ostrvski mediji naglasili, Modsli ostaje u svojoj ćeliji tokom 23 sata dnevno, sa svega jednim satom koji može provesti u pratnji šest stražara u dvorištu i vežbanju, bez kontakta sa drugim zatvorenicima. Sudeći prema ovom listu, Robert Modsli, koji je postao najstariji živi britanski robijaš, nakon smrti Iana Brejdija, jednom prilikom je izjavio: "Zatvorske vlasti vide mene kao problem, tako da je njihovo rešenje da me smeste u rupu i bace ključ, zakopaju me živog u betonski kovčeg".

"Njima nije bitno da li sam lud ili zao. Oni ne znaju odgovore i nije ih briga sve dok sam sklonjen od očiju i misli. Ostavljen sam da stagniram, vegetiram i regresiram, ostavljen sam da se suočim sa svojom samoćom i ljudima koji imaju oči - ali ne vide, imaju uši - ali ne čuju, imaju usta - ali ne mogu da pričaju. Moj život u samici predstavlja jedan beskrajan period neprekidne depresije."

Tokom dvehiljadite godine ovaj čovek koji je sa sveta uklonio četiri pedofila i koji je sam bio žrtva zlostavljanja, zahtevao je od vlasti da mu dozvole samoubistvo kapsulom cijanida, ali je odbijen nakon petodevnog saslušanja, ostavljajući ga u paklu odbijajući čak i zahtev da u ćeliji poseduje jednog papagaja o kome bi se brinuo i sa kojim bi se družio kako ne bi potpuno poludeo.

N.Đ.

All Rights Reserved. | 2009 - 2021. Copyright© Mini STUDIO Publishing Group. | Uslovi korišćenja | Developed by Mini STUDIO Publishing Group