Neverovatna veza između ljudskog mozga i muških testisa

Nazivan najkompleksnijom i najizuzetnijom strukturom u univerzumu, za ljudski mozak se generalno smatra da mu nema ravnom, ali nova istraživanja sugerišu da je ovaj organ konačno našao pravog takmaca u vidu simpatičnih testisa...

Stara poslovica kaže: kad mala glava poludi, velika ne razmišlja - a sudeći prema studiji objavljenoj početkom meseca u Royal Society Open Biology magazinu, naš mozak deli brojne gene i proteine sa muškim polnim žlezdama, tačnije, mozak je daleko bliži njima nego bilo kom drugom organu u ljudskom telu.

Pored njegovih brojnih talenata, za mozak se dugo smatralo da poseduje skrivenu vezu sa cojones, dok su prethodna istraživanja otrkila vezu između inteligencije i kvaliteta semene tečnosti. Međutim, širina veze između ove dve naborane lopte nikada nije u potpunosti shvaćena.

Kako bi predstavili nove uvide u njihovu sličnost, autori studije uporedili su proteome 33 različita tkivna tipa, uključujući mozak, testise, srce, jetru, prostatu, grlić materice, jajnike i bubrege. Njihov rezultat je indicirao da je mozak kreiran od oko 14.315 različitih proteina, dok testisi poseduju 15.687, a ova dva tkiva dele neverovatnih 13.442 zajedničkih proteina.

Prema tome, mozak i testisi poseduju veliki broj funkcionalnih sličnosti. Na primer, dok se moždane ćelije sastoje od neurona koji su podržani glialnim ćelijama, testisi takođe poseduju svoje ćelije koje ih podržavaju, poznatije kao Sertolijeve ćelije. Dodatno, glia i Sertolijeve ćelije proizvode laktat, koji se koristi kao izvor energije od strane neurona i germinativnih ćelija podjednako.

Mozak i testisi takođe poseduju visoke energetske zahteve, zbog čega su pre svega posebno podložni oksidativnom stresu. Kako bi se izborila sa ovom slabošću, tkiva dva organa razvila su slične protektivne mehanizme, nazvane krvave moždane barijere i krvave testis barijere.

Brojni identični receptori i signalni putevi takođe mogu biti pronađeni u oba tkiva, dok najčešći proteini koji učestvuju u procesu poznatijem kao egzocitoza - pokretanje materijala iz ćelije do eksternog okruženja - predstavljaju veoma važnu karakteristiku kako moždanih tako i testikalnih funkcija. Na primer, neuroni se oslanjaju na egzocistozu kako bi preneli neurotrtansmitere jedni drugima, dok ćelije spermatozoida koriste isti proces kako bi oslobodile jedinjena koja im omogućuju da oplode jaje.

Kako mozak može biti toliko sličan sa parom cojones ni sada nije u potpunosti razumljivo, iako autori studije navode da bi ovo mogao biti proizvod procesa znanog kao speciacija. Sudeći prema ovoj teoriji, isti procesi prirodne selekcije koji su vodili do pojavljivanja ljudi kao prepoznatljive vrste pomogli su razvoj mozga i testisa, cementirajući odnos između ova dva naizgled potpuno različita tkiva.

Kada vam sledeći put neko kaže da razmišljate malom glavom, setite se koji motori stoje iza nje, a ukoliko ste se pitali, sve gore navedeno odnosi se i na mozgove lepšeg pola, koji liče na testise baš kao i oni u velikim glavama muškog dela populacije.

N.Đ.

All Rights Reserved. | 2009 - 2021. Copyright© Mini STUDIO Publishing Group. | Uslovi korišćenja | Developed by Mini STUDIO Publishing Group