Nebo puno smoga možda može ostaviti svoje tragove na testisima, dok novi dokazi sugerišu da zagađenje vazduha može imati veliki uticaj na pokretljivost spermatozoida, sudeći prema novoj studiji izbačenoj u žurnalu JAMA Networks...
Istraživači u šangajskoj studiji proučavali su 33.874 muškarca u Kini i pronašli da oni koji žive u okruženjima sa većim nivoima aero zagađenja poseduju lošiji kvalitet sperme, posebno u slučaju njihove mobilnosti, odnosno mogućnosti da plivaju do svog cilja pravim putem.
Atmosferske aerosol čestice često je korišćen termin u proučavanju vazdušnog zagađenja koji se upotrebljava kako bi se opisale male, čvrste čestice i tečne kapljice koje se mogu pronaći u vazduhu, bilo obliku prašine, prljavštine, čađi ili dima. Ove čestice nisu nevidljive golom oku i poznato je da sitnije mrlje vazdušnih zagađenja predstavljaju posebno opasne pojave zbog toga što mogu da stignu duboko u pluća i uđu u krvotok.
Upravo je to nešto na šta upozorava nova kineska studija, predstavljajući nova otkrića vezana za pad kvaliteta sperme, koji je posebno očigledan kod ljudi koji su bili izloženi sitnijim molekulima ili česticama. „Naša otkrića sugerišu da grupisane čestice manjih gabarita mogu biti daleko potencijalnije nego veće frakcije po pitanju loše motivisane sperme“, stoji u zvaničnom izveštaju.
Gotovo i da ne predstavlja nikakvo iznenađenje kada čujemo da zagađenje na planeti može uticati na naše zdravlje, jer su prethodna istraživanja uspela da povežu kvalitet vazduha sa svim od kardiovaskularnih problema, preko demencije i autizma, do gubitka vida. Međutim, veza između kvaliteta sperme i vazdušnog zagađenja nikada nije bila zvanično potvrđena niti predstavljena zbog nepotpunih podataka. Ostali eksperti u polju i dalje tvrde da ova veza nije do kraja dokazana, ali poslednji dokazi su prilično uverljivi.
„Novo istraživanje dodaje bazu dokaza koja sugeriše da je veza realna i veoma je impresivno zbog toga što je koristilo podatke o kvalitetu sperme dobijenom od preko 30.000 muškaraca širom zemlje“, izjavio je Alan Pejsi, profesor andrologije na univerzitetu u Šefildu. „Zaključi vezani za to da povećano zagađenje vazduha u ovom kineskom slučaju, možda mogu biti povezani sa redukovanom mobilnošću spermatozoida, veoma su interesantni, ali naravno, zasnivaju se na korelaciji, a ne na uzročnosti“, dodao je Pejsi.
Takođe je važno naglasiti da faktori drugačiji od kvaliteta vazduha možda igraju svoju ulogu u ovoj priči. Faktori koji utiču na kvalitet sperme, kao što su entička pripadnost, godine, indeks telesne mase, pušenje, konzumacija alkohola i pojedini aspekti vode uzeti su u obzir od strane istraživača, ali za sada nije moguće konsolidovati sve što bi moglo biti relevantno. Bazirano na ovim ograničenjima, pojedini istraživali tvrde da pronalasci, iako važni i interesantni, moraju biti uzeti sa određenim oprezom.
„Oni su pomenuli da nisu podesili istraživanje prema navikama u ishrani i fizičkom stanju, a dodao bih i da se ono nije prilagođavalo prema zanimanjima muškaraca, mada su uzeli u obzir nivo obrazovanja, što ipak može biti povezano sa zanimanjima donekle. Upravo zbog toga, oni ne mogu i ne zaključuju da vazdušno zagađenje stvara probleme po pitanju mobilnosti spermatozoida“, objasnio je Prosefos Kevin Mekonovej, profesor primenjene statistike na Open Univerzitetu.
N.Đ.
