Fun - Zanimljivosti

Zombi ćelije koje nastavljaju da žive nakon moždane smrti

Uvreženo je mišljenje da kada čovek umre, njegovo telo prestaje sa radom, a bez cirkulacije krvi i vazduha unutrašnji organi u sistemu veoma brzo počinju da se razlažu...

Međutim, jedna čudna pojava u biologiji otkriva nam da postoje stvari kao što su "živi mrtvaci", tačnije žive ćelije unutar tela koje više ne funkcioniše. Pojedine ćelije unutar ljudskog mozga nastavljaju svoju aktivnost i nakon naše smrti. Ove zombi ćelije pojačavaju svoje gensko razmnožavanje i nastavljaju da obavljaju vitalne zadatke, kao da je neko zaboravio da im javi da su postale prošlost. Neurolog Džefri Loeb, sa Univerziteta u Ilinoisu, zajedno sa svojim studentima, posmatrao je kako ove ćelije tvrdoglavlo pružaju svoje nove pipke i nastavljaju svojim poslom i deobom satima nakon smrti domaćina.

"Većina istraživanja navodi da sve u mozgu prestaje sa radom odmah nakon što srce prestane da kuca, ali ovde to nije slučaj", izjavio je Loeb. "Naše otrkiće biće potrebno za bolje tumačenje moždanog tkiva kod ljudi. Jednostavno nismo kvantifikovali ove promene sve do sada."

Većina informacija koje posedujemo vezano za poremećaje nalik autizmu, Alchamerovoj bolesti i šizofreniji, dolaze iz eksperimenata izvedenih na moždanom tkivu nakon smrti, što je pristup krucijalan za stvaranje tretmana, posebno kada imamo u vidu da studije izvedene na životinjskom modelu često ne mogu biti prenešene na nas.

Obično, ovakav rad izvršava se na tkivu ljudi koji su umrli najmanje dvanaest sati pre ispitivanja. Upoređivanje genske ekspresije u svežem tkivu mozga, uklonjenom tokom operacije dvadeset pacijenata sa epilepsijom, sa onim iz mozga preminulih osoba, Loebov i njegov tim pronašli su velike razlike koje nisu vezane posebno za oboljenje niti godine donora.  

Oni su kasnije koristili podatke genske ekspresije radi upoređivanja sa histologijom moždanog tkiva, kako bi na najbolji način razumeli posebne ćelijske aktivnosti i promene koje se dešavaju nakon smrti, u sobnim uslovima. Iako većina genskih aktivnosti ostaje stabilna tokom narednih 24 časa, u čijem je tim okviru vršio dokumentovanje, neuronske ćelije i njihova genska aktivnost rapidno su se gasile i propadale, dok su na veliko iznenađenje naučnika, glijalne ćelije povećale svoju gensku ekspanziju i procese.

Iako je ovo otrkiće bilo veoma iznenađujuće u prvi mah, ono zapravo ima mnogo smisla, posebno ako imamo u vidu da glijalne ćelije - nalik mikrogliji i astrociti zaduženim za uništavanje otpada, kreću u akciju kada stvari krenu da idu nizbrdo, dok je smrt zapravo nešto najlošije kroz šta žive stvari mogu proći.

"To što glijalne ćelije nastavljaju da funkcionišu nakon smrti nije preterano iznenađujuće zbog toga što su one inflamatorne i njihov posao predstavlja sređivanje stvari nakon povreda mozga sličnih onim izazvanim deprivacijom kiseonika ili moždanom udaru", objasnio je Loeb. Njegov tim kasnije je u istraživanju otkrio da se ekspresija gena ne menja u toku sledećih 24 časa od nastupanja smrti, tako da je povećanje količine RNA definitivno izazvano zbog nastavljanja bioloških procesa.

"Kompletna genska ekspresija sveže izolovanog primerka ljudskog mozga bez presedana omogućuje pogled na genomsku kompleksnost ovog organa, posebno zbog čuvanja tolikog broja različitih transkripata, koji nisu više prisutni u postmortem uzorcima tkiva", navedeno je u istraživanju.

Sve ovo poseduje velike implikacije kako za bivše, tako i buduće studije koje koriste moždano tkivo radi razumevanja različitih oboljenja koja se oslanjaju na odgovore imunog sistema, nalik ovim zombi glijonskim ćelijama koje naporno nastavljaju sa razlaganjem odumirućih komada ovog organa.  Nakon 24 časa ove ćelije takođe kreću sa zaustavljanjem svojih procesa i prosto ih je nemoguće razlikovati više od ostalog degradirajućeg tkiva koje ih okružuje.

"Istraživači moraju da uzmu u obzir sve genetske i ćelijske promene kako bi redukovale postmortem intervale koliko god da je to moguće i obime ovih procesa", dodao je Loeb. Dobra vest koju naše izstraživanje donosi jeste to što sada znamo koji geni i tipovi ćelija predstavljaju stabilne vrste, koje degradiraju i koje od njih se vremenom povećavaju, što će svakako proučavanje mozga nakon smrti učiniti daleko lakšim za razumevanje."

Čak i u smrti, ljudi kao biloški entiteti nisu potpuno statični kao što se do sada smatralo.

N.Đ.

All Rights Reserved. | 2009 - 2021. Copyright© Mini STUDIO Publishing Group. | Uslovi korišćenja | Developed by Mini STUDIO Publishing Group