Lifestyle - Hedonizam

Apartmani u Beogradu sa đakuzijem - zakasneli trend ili nova seksualna revolucija?

"Ne postoji osoba koja je bankrotirala zbog toga što je potcenila ukus američke javnosti. " - H.L. Menken

Apartmani Beograd sa đakuzijem? U zavisnosti od toga kom taboru pripadate, ova fraza vas može odvesti u lascivne maštarije, ili pak, izazvati gnušanje nad stalnim pomeranjem granica amoralnog pod nemilosrdnim diktatom konzumerizma. Ovo namerno karikiranje stvari služi da ukažemo na to da je gotovo izvesno da veoma malo ljudi na sam pomen sintagme iz naslova ostane ravnodušno. Rodonačelnici ovakvog vida smeštaja, BeoApartman.com, dele sa vama svoje viđenje istorije ovog fenomena.

Kako stvari stoje, u 21. veku naše ere, citat iz naslova bi mogao jednako da se primeni na sve iole razvijenije delove sveta. Da li je javni moral čak i u patrijarhalnijim društvima planete počeo da erodira sa uplivom tehnologije ili je samo puka dostupnost informacija učinila da se „prljav veš“ lakše i češće vidi pitanje je bez jednoznačnog odgovora. Ono što se zasigurno vidi je da gotovo da nema društva koje nije zatrpano tabloidnom štampom koja se takmiči u serviranju neukusa široj javnosti, koja (iz samo njoj znanih razloga) ili uživa u kritikovanju ili samo pasivnom posmatranju niskih strasti fabrički štancovanih „selebritija“.  Srbija, generalno gledano, nikada nije ni imala naročito razvijen imunitet na tu pojavu (čak naprotiv, bila je i vrlo uspešan izvoznik šunda u zemlje okruženja), no u slučaju apartmana sa đakuzijem može se reći da je u pitanju pozajmljena i „obogaćena“ ideja  - iako sa izvesnim zakašnjenjem.   

Mada ostavljamo mogućnost da mračne dubine Interneta dokažu drugačije, gotovo je sigurno da ne postoji predmet na ovoj planeti koji je više seksualizovan od đakuzija (hidromasažne kade). Na tu pomalo apsurdnu situaciju, pošto mu je osnovna namena bila zapravo medicinska, je stavljena tačka od kako je firma Đakuzijevih na tržište SAD-a izbacila toplu kadu sa mlaznicama za dve osobe, sada već davne 1970 godine. Ne treba puno mašte da se shvati šta dobijete kada 70 miliona bejbi bumera koji su na vrhuncu seksualne moći ukombinujete sa đakuzijem u koji može da stane više od jedne osobe.

 

Svingerski klub sa toplom kupkom iz 1970ih Photo Credit: Flashbak

U SAD-u, fenomen toplih kupki se najpre raširio u gej zajednici i među svingerima. Širom zemlje počeli sa da niču klubovi u kojima je centralni deo enterijera bila ogromna hidromasažna kada, čije bi dimenzije neretko bile tek nešto manje od bazena. Notorno poznat je bio klub Platonovo sklonište, koji je u različitim oblicima  preživljavo sve do 2008.

 

Senzacija đakuzi kada je umnogome prošla sa završetkom seksualne revolucije. Jednim malim delom, kada je bila žrtva sopstvenog uspeha. Popularnost rekreativnog seksa je dovela do porasta seksualno prenosivih bolesti. Kada se 1980ih pojavio virus HIV-a, ovo je dobilo alarmantne razmere i posledično dovelo do intervencije zdravstvenih organa gradova u SADu, koje su počele da zatvaraju ove jazbine promiskuiteta. To se odrazilo i na đakuzi kade.

Njihov vrhunac kao seksualnog igrališta je prošao, a one su se transformisale i odomaćile u svim mogućim prikazima masovne kulture koja bi trebalo simbolizuju luksuz i raskalašan životni stil.

I mada omladini srpske prestonice raskalašnost nije nikada bila strana, u ovom obliku je (barem u vreme seksualne revolucije),  uglavnom ostala nepoznata. Međutim, ne može se reći da za njima nije bilo želje – ona je samo tinjala i čekala da se rasplamsa kada okolnosti budu dobre. A one su i došle - potkraj prve decenije dvadeset i prvog veka, zahvaljujući globalizaciji, i Beograd su preplavile đakuzi kade. Većinom proizvedene na dalekom istoku sada im se pridružuju i kreacije domaćih preduzetnika i postaju dostupne daleko širem auidtorijumu nego što je to bio slučaj pre samo par decenija. Mnogi imućniji građani su ostvarili svoj san ugradivši ove skalamerije u svoje stanove.

Neki od takvih stanova su završili i na tržištu krakoročnog najma. I ovo je priča o njima.

 

Sada već davne 2013 godine, bilo je svega tri ili četiri apartmana koji su imali đakuzi kade u svom sastavu, i to na mestu gde biste ih i očekivali – u kupatilu. Bili su to uglavnom dobro opremljeni i veliki prostori koji su favorizovali stranu (monetarno osposobljeniju) klijentelu.

Onda se negde u pozno leto 2014. pojavio BLOK - prvi pravi stan na dan sa djakuzijem i vrlo brzo postao neka vrsta internet senzacije. Ovaj simpatični studio u novobeogradskim blokovima je bio temeljno preuređen u malu oazu raskalašnosti. Njegov enterijer je bio osmišljen tako da vam od starta stavi na znanje njegovu namenu. Dominantni elementi su bili krevet za dvoje pozamašnih dimenzija na lepom podestu i đakuzi kada za dvoje spakovana u nišu sobe koja je bila obložena ogledalima. Naravno, prostorija je mogla potpuno da se zamrači, a neonski blek lajt u kombinaciji sa drugim prigušenim izvorima svetlosti je služio da se atmosfera podesi za intimno druženje.

  

Kao što bi se moglo pretpostaviti, glavni gosti ovog apartmana uopšte nisu bilii turisti.

Najpre su to bili oni sugrađani sa malo avanturističkijim sklonostima (tzv. „rani usvajači“), no kada se „reč“ o njemu proširila počela je navala u kojoj su ljudi čekali slobodan termin za njega. 

Kako je vreme odmicalo, mnogi koji su videli ovaj unikatni enterijer su odlučili da uskoče na domaćinski voz. Neki su u tom poduhvatu imali  manje, a neki više uspeha. Bilo kako bilo, preduzmljive ruke naših sugrađana su dovele do toga da apartmana sa djakuzijem u Beogradu ima nekoliko desetina. S vremenom, i njihovi enterijeri postajali su sve maštovitiji, mada se to može shvatiti i kao eufemizam za sve lascivniji i banalniji u svom iskazu. 

Uprkos dobrom poslu, valjda zato što je osoba koja je vodila apartman bila primorana da čisti iza gostiju i vodi borbu sa besnim komšijama, početni entuzijazam je zamenilo gađenje i cinizam. Na kraju, umor vlasnika doveo je do toga da je najpopularniji stan na dan sa djakuzijem je otišao u ruke drugim vlanicima koji su ga u potpunosti renovirali i  preuredili u standardnu i prilično prijemčivu jednicu za život. S druge strane, drugi vlasnici su pribegli upravo obrnutom procesu. Tako su neki u najboljem slučaju, naglašeni enterijeri postali još naglašeniji ... dobar primer toga je AMIGO.

 

A  kako je rasla popularnost stanova na dan sa đakuzijem tako je počelo i takmičenje u ektstravaganciji. Najpre su počeli da se pojavljuju još luksuzniji enterijeri koji su predstavljali unapređenje osnovne ideje, poput apartmana INTIMO čija je tavanica poptuno pokrivena ogledalima, pa TAJLAND koji je imao TV prijemnik u kupatilu, da bi onda usledili i apartmani koji pored hidromasažnih kada imaju i saune. Prvi među jednakima bio je PARADIZO, a onda su usledili BOMBONA i KLEOPATRA, čije su  kombinacije boja takve da se urezuju u pamćenje.

 

Vrhunac tog poduzeća verovatno predstavlja smeštajni kapacitet, simbolično nazvan OKEAN. U pitanju je apartman sa bazenom, hamamom i infracrvenom saunom – koji teško da će naći dostojnog takmaca još mnogo vremena.

 

Pa koji je razlog za toliku popularnost ovakvih enterijera?

Po skromnom mišljenju ljudi iza portala BeoApartman, apartmani sa djakuzijem u Beogradu su simbol eskapizma od relativno turobne i prozaične stvarnosti i epitom posmatranja života kroz društvene mreže. Bivstvovanje u ovakvim apartmanima uz prateće slike itekako doprinosi imidžu o raskošnom životu kakav većina želi da ima i koji se rado deli na instagramu ili fejsu. S druge strane, u poređenju sa pravim welness tretmanima  ili „egzekjutiv“ apartmanima u hotelima, apartmani sa djakuzijem su prilično povoljni.

Povrh svega toga, njihova banalnost jasnije prenosi poruku, a estetski momenat obiiuje kičem koji dobro prianja na podlogu shvatanja lepog od strane većeg dela populacije prestonice – kako one stalne tako i privremene. Ruku na srce, granica između kiča i umetnosti je i inače sve poroznija, a neka od rešenja koja možete videti u ovim apartmanima bez sumnje spadaju u domen veoma ozbiljnog dizajna enterijera.

Kuriozitet je da glavni gradovi susednih zemalja uopšte ne pate od najezde ovakvih „smeštaja“. Da li za njima ne postoji tolika potražnja, ili kaskaju u  trendu koji se tek diktira, ostaje samo vreme da se vidi.

Ljudima koji se bave apartmanima u Beogradu sa djakuzijem ostaje samo da uživaju do sledeće velike eskapade preduzimljivih ruku u prestonici.

All Rights Reserved. | 2009 - 2021. Copyright© Mini STUDIO Publishing Group. | Uslovi korišćenja | Developed by Mini STUDIO Publishing Group