Stanovnik Teksasa zbunio je doktore nakon što su testovi otkrili da je na svom ranču zaražen retkom bakterijskom infekcijom...
Veruje se da je muškarac u pedesetim godinama, patrolirao svojim imanjem na Badnje veče kada je naišao na mrtvo jagnje. Izveštaj Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) tvrdi da je životinja ‘iznenada uginula’ i da je anonimni muškarac odlučio da je ‘zakolje’.
Nakon što je začinio i skuvao jagnje, on i još pet osoba su se poslužili jelom - ali samo je muškarac oboleo. Jedanaest dana nakon konzumacije životinje, rančer je otišao u bolnicu u SAD gde su ga pregledali zbog groznice i visokog broja belih krvnih zrnaca. Takođe, lečen je zbog crnog eshara na desnom zapešću, plikova na desnoj ruci, povelikog edema i leukocitoze.
Nakon što je bio podvrgnut antibioticima, muškarac je proveo nedelju dana na oporavku u bolnici pre nego što je otpušten. Međutim, po povratku kući, otkrio je da su još dve životinje uginule na njegovoj farmi. Kasnije je otkriveno da su mrtve ovce imale očnu i nosnu hemoragiju.
Ova bizarna situacija dovela je istražitelje CDC do dublje istrage slučaja. Testovi su kasnije potvrdili da je neimenovani muškarac zaražen antraksom, retkom ali ozbiljnom bolešću uzrokovanom sporama bakterije Bacillus anthracis. Prema Mayo Clinic, antraks uglavnom pogađa stoku i divlje životinje, ali ljudi se mogu zaraziti direktnim ili indirektnim kontaktom sa zaraženim životinjama.
CDC navodi da se bolest može proširiti na ljude putem kontakta sa kožama, dlakama i vazduhom sisara. Nakon istraživanja incidenta, CDC je potvrdio da je jagnje ‘osumnjičeno kao izvor bolesti, u svetlu sumnje na antraks’. Naučnici su dodali u izveštaju Morbidity and Mortality Weekly da ovo služi kao upozorenje za građane da ne jedu mrtve životinje.
“Obrada životinja koje iznenada umru iz nepoznatih razloga treba se izbegavati, bez obzira na godišnje doba,” napisali su. Nažalost, još uvek nije jasno kako se jagnje zarazilo antraksom. Pretpostavlja se da je mlada životinja, zajedno sa dve uginule ovce, morala uneti antraks spore na imanju.
Antraks, prvi put opisan krajem 1700-ih, obično izaziva simptome u prvih šest dana nakon izlaganja bakteriji. Ovi simptomi variraju, ali mogu uključivati otečene limfne žlezde, crne čvorove na koži praćene svrabom, značajnu oteklinu i simptome slične gripu. Ako verujete da ste bili izloženi retkoj bolesti, morate odmah potražiti medicinski savet jer su rana dijagnoza i lečenje ključni.
Dok je antraks najčešći na kontinentima kao što su Afrika i južna Azija, osetljivim stanovnicima SAD se savetuje da prime specijalizovanu vakcinu. Preporučuje se da farmeri, oni koji rade sa stokom i vojno osoblje dobiju vakcinu protiv antraksa.
