Crne rupe su poznate po tome što melju zvezde, proždiru svetlost i ponašaju se kao velike svemirske deponije...
Međutim, u čudnom sticaju okolnosti, astronomi su upotrebom Habl svemirskog teleskopa uspeli da otkriju da ovi aktivni nebeski fenomeni takođe poseduju i potpuno drugačiju stranu. Hablova opservacija Henize 2-10 patuljaste galaksije, otkrila je gasovitu pupčanu vrpcu koja spaja crnu rupu u galaktičkom centru sa zvezdanim jaslama, u kojima se zvezde formiraju.
Ova galaksija je smeštena u sazvežđu Kompas, na udaljenosti od trideset miliona svetlosnih godina. Dok su velike galaksije poznate po tome da poseduju supermasivne crne rupe u svojim centrima, galaksije kao što je Henize 2-10 učinile su da naučnici preispitaju iste mogućnosti u kosmičkim postavkama na nešto nižoj skali.
„Od samog početka smo znali da se nešto neobično i veoma posebno događa u Henize 2-10 galaksiji, a sada je to Habl i potvrdio veoma jasnim i bistrim fotografijama koje predstavljaju vezu između crne rupe i okolnih zvezda formiranih u okruženju veličine 230 svetlosnih godina“, izjavio je autor studije, Ejmi Rajnes, asistent profesora na katedri za fiziku pri Državnom Univerzitetu u Montani.
Ovo je veoma redak događaj u kome crne rupe pružaju potrebne sastojke za kreiranje zvezda umesto da ih uništavaju. U velikim galaksijama, crne rupe izbacuju mlazove pregrejanog materijala koji se kreće približno brzini svetlosti, dok svaki oblak gasa, koji je dovoljno nesrećan da se nađe na putu ovih mlazova, postaje previše vreo kako bi bio dovoljno brzo ohlađen i postao zvezda.
Astronomi su sada u mogućnosti da naučen nešto više o tome na koji su način supermasivne crne rupe formirane u ranom univerzumu, jednostavno posmatrajući patuljaste galaksije ili one koje su ostale male tokom vremena.
N.Đ.
