Smak sveta je tema koja je okupirala ljudsku maštu kroz istoriju.
Proroci, naučnici i filozofi su spekulisali o tome kada i kako bi se ovaj apokaliptični događaj mogao dogoditi. Iznenađujuće, jedan od najistaknutijih naučnika u istoriji, Isak Njutn, takođe je odgovorio na ovo pitanje predlažući konkretnu godinu za smak sveta.
Isak Njutn je poznat širom sveta po svojim fundamentalnim doprinosima fizici i matematici. Njegovi zakoni kretanja i univerzalne gravitacije promenili su naše razumevanje univerzuma. Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste da je i Njutn značajan deo svog života posvetio proučavanju teologije i alhemije. Njegova interesovanja u ovim oblastima dovela su ga do istraživanja biblijskih proročanstava i pokušaja da dešifruje kada bi moglo da dođe do smaka sveta.
Njutn je veoma detaljno proučavao proročanstva sadržana u Bibliji, posebno ona u Knjizi Otkrivenja. Mukotrpnim proračunima i zapažanjima, Njutn je zaključio da smak sveta neće nastupiti pre 2060. godine. Ovo otkriće je objavio Hebrejski univerzitet u Jerusalimu i potvrdio Njutn.
Značajno je da je Njutnov pristup ovoj stvari bio više teološki nego naučni. Uprkos njegovoj brilijantnosti u fizici i matematici, njegova predviđanja o smaku sveta nisu podržana empirijskim dokazima. To nije sprečilo da njegova teorija bude predmet velikog interesovanja i debate, posebno poslednjih decenija.
Njutnovo predviđanje se mora posmatrati u kontekstu njegovog vremena i njegove duboke intelektualne radoznalosti. Njutn je živeo u eri u kojoj su nauka i religija bile blisko povezane. Za njega je proučavanje biblijskih proročanstava i primena svog matematičkog znanja na ove tekstove bio prirodni nastavak njegove potrage za istinom.
Neophodno je razumeti da je datum smaka sveta tema opterećena verskim i kulturnim tumačenjima. Njutnovom predviđanju, kao i svakom drugom proročanstvu, mora se pristupiti sa oprezom i kritičkom analizom. Nauka i religija su različite oblasti znanja, svaka sa svojim sopstvenim metodologijama i ciljevima.
Šta danas znači Njutnovo predviđanje?
Danas živimo u dobu gde je nauka izuzetno napredovala i pruža nam alate za razumevanje sveta sa velikom preciznošću. Predviđanja zasnovana na teološkim proračunima, kao što je Njutnovo, nemaju istu težinu kao naučne teorije zasnovane na empirijskim dokazima.
Ipak, Njutnovo predviđanje ostaje fascinantna tačka konvergencije između nauke i teologije. Podseća nas da čak i najveći umovi mogu biti zarobljeni misterijama postojanja i smaka sveta. Ova radoznalost je osnovni deo ljudskog stanja.
Smak sveta je tema koja će nastaviti da intrigira čovečanstvo. Predviđanja Isaka Njutna o smaku sveta 2060. primer su kako nas radoznalost i potraga za odgovorima mogu navesti da istražujemo granice izvan našeg trenutnog razumevanja. Iako ovim predviđanjima moramo pristupiti sa skepticizmom i kritičkom analizom, možemo ih ceniti i kao deo bogate istorije ljudske misli.
