Kad god globalne tenzije porastu, internet se brzo preseli u najcrnji scenario. Nuklearni rat. Globalna razmena projektila. Kraj sveta kakav poznajemo.
Stručnjaci uglavnom naglašavaju da je takav razvoj događaja i dalje malo verovatan, ali ako bi se zaista dogodio, problem ne bi bile samo eksplozije. Problem bi bio sve ono što dolazi posle.
Prema pojedinim analizama i klimatskim modelima, globalni nuklearni sukob mogao bi da izazove trenutne žrtve u milijardama, ali dugoročne posledice bile bi još pogubnije. Ogromni požari u urbanim centrima podigli bi tone čađi u atmosferu, blokirali sunčevu svetlost i pokrenuli fenomen poznat kao „nuklearna zima“. Temperature bi naglo pale, usevi bi propali, a srednje geografske širine – današnje žitnice sveta – mogle bi godinama biti pod snegom ili ledom.
U tom scenariju više nije ključno gde je pala bomba, već gde i dalje može da raste hrana.
U nekim procenama pominju se Australija i Novi Zeland kao zemlje koje bi imale relativno bolje šanse za opstanak, prvenstveno zbog geografskog položaja, niže gustine naseljenosti i mogućnosti samostalne poljoprivredne proizvodnje. Ideja je jednostavna: što dalje od epicentra, to bolje. Što više obradive zemlje i stabilne klime – još bolje.
To, naravno, ne znači da bi tamo život bio idiličan. „Preživeti“ u ovom kontekstu znači imati dovoljno hrane i stabilnosti da društvo ne kolabira potpuno. Bez globalne trgovine, bez stabilnih lanaca snabdevanja i bez infrastrukture na koju smo navikli, svet bi postao znatno manji i znatno siroviji.
Nuklearno oružje, međutim, funkcioniše i kao sredstvo odvraćanja. Države koje ga poseduju svesne su da bi globalna razmena značila gotovo sigurno samouništenje. To je razlog zašto većina analitičara i dalje smatra da je takav scenario krajnja, ali malo verovatna opcija.
Ipak, sama činjenica da se o tim modelima ozbiljno razmišlja pokazuje koliko je savremeni sistem krhak. Stabilnost koju danas uzimamo zdravo za gotovo zavisi od mnogo više faktora nego što izgleda.
Ako bi se najgore zaista dogodilo, pitanje ne bi bilo ko je pobedio. Pitanje bi bilo ko ima dovoljno zemlje, dovoljno hrane i dovoljno sreće da opstane.
A u takvoj jednačini, romantika nestaje vrlo brzo – ostaje samo matematika preživljavanja.
