Tim istraživača Univerziteta u Arizoni predložio je jedan veoma odvažan projekat namenjen očuvanju života na zemlji u slučaju globalne krize...
Oni su zvanično naveli šta bi bilo potrebno za kreiranje spremišta, namenjenog ne samo ljudskoj vrsti, već životinjskom i biljnom životu takođe, odvajajći ga od svih rizika sa kojima se naša planeta može susresti, izazvanih ljudksim ili prirodnim aktivnostima. Ovakav predlog može delovati kao nešto iz romana naučne fantastike, ali je zapravo veoma realističan.
Iznoseći svoju ideju na IEEE Aerospace Conference događaju, održanom tokom prethodnog vikenda, tim naučnika vidi ovaj projekat kao modernu globalnu politiku osiguranja, namenjenu borbi protiv katastrofa koje mogu zadesiti zemaljsku civilizaciju. Stoga, predlog uključuje Lunarnu Barku, u kojoj će biti kriogeničkim putem zamrznuti primerci sperme, jaja, spora i semena preko 6,7 miliona vrsta, koje će biti dalje zaštićene u bezbednom okruženju našeg prirodnog satelita.
Mesec možda ne deluje ka idealna lokacija zbog težine pristupa, ali on svakako poseduje prednosti jer je udaljen dovoljno od bilo kog apokaliptičnog scenarija koji može zadesiti našu planetu. Mesečeve lava cevi i lunarne jame predstavljaju idealna mesta za konstruisanje moderne Nojeve Barke, po konceptu sličnom poznatoj "Doomsday" Seed Vault konstrukciji u Svalbardu, ali u ovom slučaju smeštenoj na mestu koje je daleko od bilo koje klimatske krize, čineći primerke potpuno zaštićene.
Na našem prirodnom satelitu postoje stotine lava cevi smeštene ispod površine. Zahvaljujući kamenim površinama iznad, ovakva mesta su zaštićena od radijacije i mikrometeorita, dok ekstremno niske temperature pod površinom omogućuju idelano stanje za odlaganje primeraka, baš kao i arktički Svalbard, norveški arhipelag namenjen čuvanju semena i arktičke svetske arhive.
Napajanje ovakve jedne ustanove takođe se nalazi u sferama današnjih mogućnosti. Sa oko trideset posto efikasnosti, 191 kvadratni metar veliki solarni paneli bili bi potpuno dovoljni kako bi se napajala Lunarna Barka. Konstrukcija i dostava predstavljali bi nešto skuplji i komplikovaniji deo projekta, ali ništa što se nalazi izvan trenutnih mogućnosti.
Profesor Jaken Tanga, koji je i predstavio ovaj koncept, objasnio je da on očekuje da ova ustanova bude potpuno ispunjena primercima i kompletirana zaključno sa oko 250 putovanja. Radi poređenja, Internacionalna Svemirska Stanica, čije je konačno odredište daleko bliže, zahtevala je oko četrdeset letova za svoje kompletiranje.
Postoje i druge prepreke koje je potrebno savladati, od kojih pojedine poseduju potencijalno fantastična rešenja. Hladni i gotovo vakuumski uslovi mesečevih lava cevi mogu uticati na materijal uključen u izgradnju ovakve ustanove na više načina. Sistemi se mogu smrznuti, zaglaviti, pa čak i spojiti zajendo, ali tim poseduje jedno kreativno rešenje, a ono uključuje upotrebu superprovodnika.
Superprovodnici donose neverovatne osobine, nalik omogućavanju putovanja struje bez ikakvog otpora. Oni takođe mogu zaustaviti stvari u mestu zahvaljujući fenomenu poznatijem kao kvantna levitacija. Primerci sa zemlje mogu biti kreirani kako bi levitirali u mestu iznad traka od superprovodnika, sa robotima koji će biti u mogućnosti da se kreću od jedne do druge kako bi proveravali njihovo stanje.
Iako ovaj ambiciozni projekat možeda neće biti ostvaren u nekoj skorijoj budućnosti, tim koji stoji iza njega predlaže i načine za proučavanje mesečevih lava cevi tokom njegove pripreme, koje će izvršiti posebni roboti poznatiji kao SphereX. Ovakve lava cevi možda neće držati samo primerke zemaljskih vrsta, već se takođe mogu pokazati kao idealno boravište za ljude na mesecu.
N.Đ.
Izvor: IFLS
