Najmanje trideset i jedan radnik je poginuo direktno tokom noći u kojoj se dogodila Černobiljska nesreća, sa brojnim drugim ljudima koji su patili, razboleli se i umrli zbog visoke doze zračenja...
Međutim, prva osoba koja je poginula tokom incidenta nikada zapravo nije pronađena. Valeri Kodemčuk, koji je tada imao 35 godina, bio je ukrajinski inžinjer koji je radio u nuklearnoj elektrani tokom noći topljenja. Kao iskusni operator na pumpi, Valeri je bio u jednoj od glavnih mašinskih soba sa cirkulacionim pumpama u zgradi reaktora četiri kada je kobni problem nastao.
Nakon što su inžinjeri krenuli sa ispitivanjima i nesrećnim testom bezbednosti na reaktoru, Kodemčuk je poslat da ode do jezgra i izvesti o rezultatu testova kada oni budu kompletirani. Nekoliko sekundi kasnije, niz eksplozija potresao je jezgro i oduvao krov težak hiljadu tona sa zgrade reaktora neverovatnom radioaktivnom vatrenom loptom.
Veruje se da je Kodemčuk izgubio život u sekundi i tokom eksplozije, a do današnjeg dana njegovo telo nikada nije pronađeno i smatra se da je ono postalo večno sjedinjeno sa nuklearnim krhotinama reaktora četiri. Njegovu smrt je navela sovjetska novinska agencija Pravda, gde je pisalo: „Četvrti reaktor je postao njegov kovčeg. A, možda će neko napisati na tim betonskim zidovima, da tu zapravo nije sahranjen reaktor, već Valeri Kodemčuk“.
Njegov kolega inžinjer, Vladimir Šašenok, takođe je izgubio život te večeri pokušavajući da izvuče Kodemčuka. Dva čoveka su prva poginula u ovoj nesreći, dok je dvadeset i devet vatrogasaca i onih ljudi koji su bili u prvim redovima nakon eksplozije umrlo od akutnog trovanja radijacijom tokom nekoliko sledećih nedelja. Spomen ploča posvećena Kodemčuku kasnije je postavljena duboko u ventilacionim blokovima jedinica tri i četiri, i tu se nalazi do današnjeg dana.
Pokraj obrisa njegovog tela, na njoj stoji tekst: „Telo Valerija Kodemčuka nikada nije pronađeno. On je trajno sahranjen ispod reaktora četiri“.
N.Đ.
