Naša planeta često izbacuje naglaske svog postojanja u u vidu malenih dijamanata iz podzemnog sveta, koji okružuju komadiće neobičnih minerala...
Ovi dijamanti mogu predstavljati ključne faktore za proučavanje unutrašnjosti naše planete, a upravo je jedan takav primerak nedavno otkriven u rudniku dijamanata u Bocvani.
Posebni dijamant iz dubina naše planete poseduje defekte kao što su ringvudit, magnezijum oksid, enstatit i druge minerale, predstavljajući naučnicima dokaze da je kreiran na 660 kilometara ispod Zemljine površine. Štaviše, on indicira da je okruženje u kom je formiran - na dubini od 660 kilometara ili u takozvanoj tranzicionoj zoni između gornje kore i donjeg omotača - bogato vodom.
„Prisustvo ringvudita zajedno sa ostalim vodenim fazama navode da se ovde radi o okruženju koje je prilično vlažno i predstavlja vodenu granicu“, napisano je od strane istraživača predvođenih mineralnim fizičarom Tingtinguom Guom, sa Geomološkog instituta u Njujorku i Perdu Univerziteta.
Okeani prekrivaju veći deo površine naše planete međutim, u poređenju sa stotinama kilometara između njih i Zemljinog jezgra, oni su obična bara. Čak i u svojim najnižim tačkama, okean je dubok oko jedanaest kilometara od svoje površine do dna.
Sa druge strane, zemljina kora je izlomljena i razbijena, sa različitim tektonskim pločama koje se taru međusobno i prelaze jedna drugoj preko ivica. Voda prolazi daleko dublje u koru naše planete od ovih zona subdukcije, sežući sve do donjeg omotača, na kraju pronalazeći svoj put nazad do površine putem vulkanske aktivnosti.
Ova petlja usisavanja i izbacivanja poznata je kao duboki vodeni ciklus i potpuno se razlikuje od površinskog vodenog ciklusa. Dostupnost vode, na primer, može promeniti eksplozivnost vulkanske erupcije i odigrati važnu ulogu u seizmičkoj aktivnosti. Moramo čekati da ovi dokazi u vidu dijamanata koji formiraju kristalne kaveze pod visokim temperaturama i pritiscima putem vode dođu do nas zbog toga što jednostavno ne možemo sami sići dole.
Gu i njegove kolege, nedavno su istraživali ovakve dragulje iz dubina, otkrivajući dvanaest mineralnih inkluzija i klaster mlečnih inkluzija. Uočavajući njihov sastav, naučnici su istraživali ove inkluzije upotrebom mikro-Raman spektroskopije i rentgenske difrakcije.
Otkrili su magnezijum u kontaktu sa oksidom magnezijuma i gvožđa, kao i enstatit među inkluzijama, odnosno još jedan magnezijum silikat drugačijeg sastava.
Tingting Gu je sa nestrpljenjem očekivao pojavljivanje ovakvih unikatnih dragulja, tako da su on i njegovi saradnici startovali istragu na dijamantu pronađenim u bocvanskom rudniku, kako bi naučili više o njegovom poreklu. Civilizacija i dalje ne može pristupiti jezgru naše planete uprkos tehnološkom napretku, stoga će naučnici i dalje čekati dokaze koji isplivavaju na površinu pre nego što odrade sva ispitivanja i dođu do zaključka.
N.Đ.
