Naučnici su jednom prilikom oživeli drevnu biljku upotrebom semenja starog na hiljade godina, pronađenog u dubinama ispod sibirskog permafrosta...
Jedan tim ruskih naučnika uneo je revoluciju u svet biologije nakon što je uspeo da regeneriše nekoliko biljaka Silene stenophylla, iz semena starog 32.000 godina, podelivši rezultate svog dostignuća u radu koji je zvanično objavljen u naučnom časopisu PNAS.
Semenje je pronađeno u Sibiru okruženo slojevima koji su uključivali ostatke mamuta, bizona i vunastog nosoroga, nakon što ih je veverica zakopala u blizini Koljma reke tokom ledenog doba. Starost ovog zrelog i nezrelog semena potvrđena je kasnije radiokarbonskim datiranjem.
Uprkos tome što je semenje bilo na dubini od gotovo četrdeset metara ispod permafrosta, tim naučnika je bio u mogućnosti da regeneriše Silene stenophylla biljku, koja je autohtona vrsta u provinciji, ekstrakujući tkivo i klijanjem u staklenim bočicama.
„Tkivo biljke iz kasnog pleistocena, prirodno je očuvano u permafrostu i moguće ga je regenerisati upotrebom kulture tkiva i mikropropagacije kako bi se formirale zdrave i seksualno reproduktivne biljke“, navedeno je u ovom radu.
Uspeh ruskih naučnika postavio je novi rekord sa najstarijim regenerisanim biljkama, oduvavši prethodni koji je datirao pre oko dve hiljade godina. U studiji, tim istraživača je opisao svoju dugoročnu konzervaciju veoma važnog biološkog materijala kao veoma važan naučni izazov.
Naučnici su izjavili da prirodna krioprezervacija tkiva biljaka tokom hiljada godina demonstrira ulogu permafrosta u zadržavanju i čuvanju drevnog genetskog materijala, tj. prepostojeći život, koji je hipotetički odavno nestao sa zemljine površine, predstavljajući tako izvor drevnih germopazmi i laboratoriju za proučavanje stope mikroevolucije.
N.Đ.
