Dr. Peran Ros se svakodnevno dozvoljava da ga ujedu hiljade komaraca u jednom krajnje nezavidnom poslu…
Za većinu ljudi, pomisao na ujed komarca je nešto što bismo verovatno radije izbegli. Ono neprestano zujanje, a zatim očajnički - ali uzaludni - pokušaji da se oduprete češanju...
„Samo malo počeši“, kažete sebi, „jedva da je ogrebotina, više kao dodir, to sigurno neće naškoditi, zar ne?“ Ali tada je već kasno, jer talas opsesivnog češanja i grebanja tog crvenog ugriza počinje. Opsesija dobija na zamahu dok se ne osećate kao brodolomac koji, u poslednjem činu očaja, pije morsku vodu da ugasi žeđ, samo da bi se osećao još više žednim.
Ljudi preduzimaju sve vrste mera da izbegnu ujed komarca, od mreža do specijalnih repelenata, ali jedan čovek to aktivno traži - i evo zašto...
Dr. Peran Ros, poznat po nadimku 'Čovek Komarac', to radi možda iz jedinog razumnog razloga - zbog nauke. Ros radi kao eksperimentalni biolog proučavajući komarce, uključujući koliko dugo mogu živeti kao i bakterije koje mogu nositi. S obzirom na to da su komarci jedan od najsmrtonosnijih insekata zbog prenosa malarije, jasno nam je da je razvijanje većeg razumevanja o njima veoma važno.
Ali zašto on stavlja svoju ruku u kutiju punu komaraca? Pa, istraživanje zahteva da tim ima dovoljno komaraca za proučavanje. I kao i svaka druga životinja koju držite u zatočeništvu, s vremena na vreme ih treba nahraniti. Nažalost, ovo nije slučaj sa stavljanjem krvi koju bi oni konzumirali. Dozvoljavanje da se prirodno hrane će njihovo ponašanje održati koliko god je moguće normalnim.
Naravno, bacanje žive životinje u kutije da ih isisaju do kraja bi se svakako smatralo okrutnošću i samim tim, nema mesta u nauci. Dakle, Ros ima nezavidan zadatak hranjenja komaraca. On to radi jednostavno tako što stavlja svoju podlakticu u kutije i pušta insekte da se hrane na njemu, što znači da može biti ujeden nekoliko hiljada puta u jednom danu.
Trenutno, njegovo istraživanje uključuje rad na endosimbiontima. To je organizam koji živi unutar drugog organizma, na primer, mnoge vrste bakterija koje žive u našim crevima. Rosovo istraživanje se fokusira na to kako se ovi organizmi mogu koristiti u kontroli štetočina i programima kontrole bolesti.
Ako postoji nešto zbog čega je vredno staviti ruku u kutiju punu komaraca, to je borba protiv bolesti i gladi.
