Na prvi pogled zvuči kao posao iz snova: plata stiže redovno, a obaveze ne postoje...
Međutim, za Lorans Van Vasenov (59), ova “idila” pretvorila se u dugogodišnju noćnu moru. Nakon što je gotovo dve decenije primala platu od francuske telekomunikacione kompanije Orange, bez ijednog zadatka ili radnog mesta, odlučila je da tuži bivšeg poslodavca.
Lorans je 1993. godine započela karijeru u France Télécomu kao HR specijalista, ali je zbog epilepsije i hemiplegije prebačena na sekretarsku poziciju. Kada je 2002. kompaniju preuzeo Orange, ona je tražila transfer u drugu kancelariju. Međutim, lekarski pregled 2004. proglasio ju je “nesposobnom za radno mesto” i od tada je praktično stavljena na “čekanje”.
Od tog trenutka, tvrdi Lorans, kompanija je prestala da joj daje bilo kakve zadatke. Godinama je, kako kaže, bila “plaćena da ne postoji”: “Plaćena sam, da, ali tretirana kao da ne postojim.”
Tokom deset godina nije imala kancelariju, kolege ni radne obaveze. Umesto idile, to je značilo izolaciju, depresiju i osećaj da je odsečena od društva.
Umorna od ignorisanja, 2015. godine obratila se francuskim antidiskriminacionim telima. Tražila je premeštaj, obuku, bilo kakvu priliku za angažman – ali, prema njenim rečima, ništa nije urađeno.
“Primati platu, a biti kod kuće bez posla nije privilegija. To je vrlo teško izdržati.”
Njen advokat, David Nabe-Martin, tvrdi da je kompanija “diskriminiše od 2004. godine” i da je cilj bio da je nateraju da sama da otkaz.
Kompanija je za francuske medije odgovorila da je tokom godina “vodila računa o njenoj ličnoj i socijalnoj situaciji” i da je više puta razmatrano njeno ponovno angažovanje, ali da je to ometalo njeno zdravstveno stanje i česta bolovanja.
Slučaj otvara širu raspravu u Francuskoj: da li je plata bez posla privilegija ili oblik diskriminacije? Kako kaže njen advokat: “Rad, za osobu sa invaliditetom, znači imati mesto u društvu, priznanje i socijalne veze.”
Za Lorans, tih 20 godina nisu bile godine slobode – već godine izgubljenog identiteta.
