Pripremite se na nalete nostalgije jer će vas ovaj tekst vratiti u svet ručnih video igara 90-ih godina, a videćete i omalovažavajuće reakcije današnjih tinjedžera. Ma! – Šta oni znaju?
Mi, koji smo rođeni 70-tih i 80-ih godina prošlog veka smo poslednje generacije koje su imale čast i privilegiju da uživaju u muzičkim i video kasetama, pločama, super mariu i između ostalog u ručnim video igrama - pretečama game boy-a, koji se pojavio nešto kasnije i imao cenu kao današnji prosečni PC. Vremena su se promenila, a samim tim i oblik zabave za mlade.
Danas skoro svaki klinac ima ultra brzu internet konekciju, društvene mreže, online multiplayer igre, a neretko pored pc-a, deca u repertoaru “igračaka” imaju i neku od skupocenih konzola tipa sony plastation, X-box ili Nintendo Wii. Međutim, čini se da se čar igranja video igara nekako izgubila, a deca kao da više ne osećaju magiju kao starije generacije, koje su umele da pored sege provedu i po 30 sati bez sna. Kada smo pravili pauzu između dve partije basketa, satima smo prepričavali fatalite iz kultnog Mortal Kombata, a tu su bili i lion king, aladin, rayman, bugerman i hiljade drugih naslova.
Organizacija Dine Bros je napravila mali eksperiment i naterala tinejdžere da probaju da igraju neke od kultnih ručnih “primitivnih” igara iz 90-ih. Jedina stvar smešnija od toga koliko ih ova deca mrze i ne razumeju je koliko se zapravo brzo navuku na ove zastarele igre, koje su na prvi pogled posmatrali sa podsmehom i omalovažavanjem – oni zapravo misle da smo mi mentalno zaostali čim smo mogli da uživamo u igrama ovog tipa, ali treba imati u vidu i da nisu oni krivi. Mnogi od nas u tim godinama nismo imali puno, ali smo bili srećni i nikada nam nije bilo dosadno. Sa druge strane, današnji klinci imaju gotovo sve, ali nikada nisu zadovoljni. To je još samo jedan od dokaza da ekspanzija tehnologije i njena pristupačnost, pored brojnih prednosti, ima i veliki broj negativnih posledica, koje najviše pogađaju najmlađe.
P.Ć.
