Majka Pola Vokera otkriva kako je izgledalo poslednje jutro popularnog glumca

Prošlog jedanaestog septembra bi bio 48 rođendan glumca Pola Vokera, ali je nažalost, velika zvezda filmskog platna izubila svoj život tridesetog novembra 2013. godine u strašnoj saobraćajnoj nesreći vraćajući se kući sa jednog dobrotvornog događaja...

Njegova majka, Šeril, uoči godišnjice govorila je o jutru kada je njen sin preminuo i opisala ga kao čoveka koji je bio odlično raspoložen. Tokom snimanja dokumentarca I Am Paul Walker, kompanije Netflix, posvećenog zvezdi Fast and Furious naslova, Šeril je objasnila kako je Pol bio vidno veseo i srećan tog poslednjeg jutra.

Ona je opisala kako je sedeo za kuhinjskim stolom i bio veoma uzbuđen što će videti tada njegovu petnaestogodišnju ćerku, Medou, tokom pauze snimanja Furious 7 dela. Oni su takođe pravili planove za kupovinu Božićne jelke i njenog dekorisanja kasnije te večeri.

"Imali smo ovu veoma dobru konverzaciju, toliko se zanevši da je on gotovo zaboravio da mora krenuti na događaj. Primio je poruku i rekao da bi trebalo da bude negde. Tog jutra bio je kod mene kući, odakle je otišao na dobrotvorni događaj, tako da sam ga očekivala popodne ili predveče. Imali smo planove sa njegovom ćerkom takođe, želeli smo da kitimo jelku kasnije te večeri."

Tada je Pol izašao iz kuće svojih roditelja i uputio se na događaj koji je organizovan od strane njegove dobrotvorne organizacije Reach Out, namenjen pomoći žrtvama tajfuna Haiyan na Filipinima. Nakon što je napustio fondacijski događaj tog popodneva, automobil u kome je putovao sa svojim finansijskim savetnikom, Rodžerom Rodasom, starim trideset i osam godina, udario je u betonsku banderu pre nego što se zapalio i eksplodirao.

Razgovarajući sa novinarima People magazina, Šeril je objasnila način na koji želi da održi sećanje na svog sina: "Mislim da brojni smatraju da je on bio samo obična filmska zvezda koja je poginula u automobilskoj nesreći, ali on je bio mnogo više od toga. To je samo deo onoga što je predstavljao. Moj sin je pre svega bio izvanredan čovek. Dobijala sam pisma brojnih ljudi širom sveta koji tvrde da je on itekako uticao na njihov život. To je samo po sebi veliki blagoslov. On nikada nije zaboravljen".