Tkivo testisa zamrznuto tokom dve decenije i dalje proizvodi održivu spermu, sudeći prema novom istraživanju objavljenom u PLOS Biology...
Nakon implementiranja decenijama starog tkiva pacova u miševe i uporedivši ga sa tkivom koje je svega nekoliko meseci staro, istraživači su otkrili da je starije tkivo uspelo da nastvi sa proizvodnjom spermatozoida uprkos tome što su bili zamrznuti toliko dugo, što je otkriće koje može pomoći svima koji su pobedili kancer u mladosti da ponovo postanu plodni.
Ukoliko dete razvije kancer, u većini slučajeva se radi o leukemiji, agresivna hemoterapija neretko je potrebna kako bi mu se uvećale šanse za preživljavanjem. Užasavajući i dugoročni uticaj ovog tretmana jeste niska plodnost u starijem dobu, jer je hemoterapijski lekovi takođe utiču i na tkivo testisa.
U objavljenom radu, koji dolazi od strane istraživača sa Univerziteta Pensilvanija, tim je želeo da odredi koliko dugo matične ćelije koje proizvode spermu mogu biti smrznute i ostati validne za transplantaciju. Naučnici su već imali primerak spermatogenih matičnih ćelija, koje su ključni faktori za proizvodnju spermatozoida, izvučen pre dvadeset i tri godine iz kolonije pacova koji su od tada održavani generacijski. Ovo im je omogućilo da iskoriste primerak iz iste kolonije, pre nego što ga implementiraju u miševe sa oslabljenim imunim sistemom, kako bi se sprečilo odbacivanje.
Rezultat je predstavio da je, nakon transplantacije, miševima ponovo omogućeno da proizvode sve vrste potrebnih ćelija, uprkos tome što je tkivo bilo zamrznuto preko dve decenije. Međutim, iako je ovo tkivo i dalje dobro za povećanje plodnosti, ono proizvodi lošije rezultate kada se uporedi sa onim koje je smrznuto svega nekoliko meseci. Stoga, ukoliko je tkivo i dalje moguće koristiti, bolje je to uraditi ranije kada je potrebna implantacija.
Ukoliko pretpostavimo da se rezultat ovog istraživanja može preneti na ljude, što je velika pretpostavka, onda on sugeriše da je prvo potrebno izvesti opsežna testiraja vezano za potencijal matičnih ćelija, pre nego što one budu iskorišćene kako bi se dobio najbolji mogući rezultat, ali istovremeno može otvoriti vrata ka razumevanju na koji način potencijal plodnosti slabi tokom vremena na kriogenim temperaturama.
N.Đ.
