Jedan čovek je zbog dosadne prirode svog posla pomislio da zaslužuje kompenzaciju i na kraju je uspeo da izvuče odštetu od 40.000 evra...
Svi smo makar jednom doživeli da jednostavno ne znamo šta ćemo sa sobom na poslu lutajući okolo ili zevajući u svoje telefone. Ponekada, doslovno ne postoji ništa što se može raditi u određenim zanimanjima, stoga ostajemo po strani, gledamo u prozor, možda guslamo po društvenim mrežama na računarima ili kompjuterima i čekamo da dođe minut slatke slobode kako bismo pobegli od svega.
Međutim, postoji razlika između dosade i ubijanja u pojam, što je stanje koje nastaje kada dosada pređe u fazu depresije ili bolesti, a ono je potpuna suprotnost iscrpljenosti, koja dolazi nakon preteranog rada koji dovodi organizam do granica izdržljivosti. Jedan Parižanin, Frederik Desnard, dobio je 40.000 evra odštete od svog poslodavca, luksuznog francuskog proizvođača parfema.
Ovaj čovek postao je tehnološki višak 2015. godine nakon što se razboleo i odsustvovao sa posla sedam meseci. Nejgov advokat tvrdio je da je „ubijanje u pojam“ dovelo do toga da on doživi napad epilepsije tokom vožnje, što je izazvalo incident i ostavilo ga nekoliko dana u komi, posle koje je trajno bolestan. Pošto je on nekada bio veoma zauzet radnik i pružao apsolutnu posvećenost svom poslu, on je ostao po strani nakon što je njegova firma izgubila veliki ugovor, zbog čega je provodio svoje vreme obavljajući poslove za predsednika kompanije Interparfums.
Tokom tri godine, on je imao posla od dvadeset do četrdeset minuta dnevno, dok niko istovremeno nije ni brinuo o tome da li je stigao u firmu na vreme. On opisuje njegovu funkciju kao silazak u pakao. Kako je Le Monde preneo: „Više nisam imao energije ni za šta. Osećao sam se krivim i posramljenim zbog toga što primam platu za badava. Imao sam utisak da sam nevidljiv u kompaniji“, dodao je Francuz.
Viktor Bilebau, Desnardov advokat, izjavio je pred sudom da postoji veza između rada, ili nedostatka istog, sa ozbiljnim narušavanjem zdravstvenog stanja radnika. U kompanijinom odbrambenom taboru, advokati su tvrdili da Desnard nikada nije pomenuo da mu je dosadno tokom četvorogodišnjeg perioda, dodajući da, kada već nije imao šta da radi tokom ovih godina, zašto to nije nekome rekao takođe?
Desnard je potom uložio žalbu Sudu za radnička prava, zahtevajući odštetu od 360.000 evra. Uprkos tome što je kompanija tvrdila da se Desnard nije žalio tokom svog vremena u firmi, sud se složio da ubijanje u pojam može biti konstituisano kao forma uznemiravanja na poslu, dok je ova odluka prihvaćena od strane pariskog Apelacionog suda.
N.Đ.
