Iako je još uvek ostalo puno toga da se uradi, svet je prošao dosta u proteklih nekoliko godina po pitanju obnovljivih energija...
Sve manje zavisimo od fosilnih goriva iz dana u dan, dok prednosti vetra i solarnih tehnologija omogućuju pojedinim zemljama da celokupnu infrastrukturu napajaju iz obnovljivih izvora.
Jedan od najboljih izvora obnovljive energije na svetu jeste kroćenje snage vetra, a jedan od najboljih načina za prikupljanje vetrom stvorene struje bez premca predstavljaju vetrogeneratori. Upravo zbog njih industrija je eksplodirala tokom prošle decenije, povećavajući kapacite širom sveta petoduplo od 2010. godine. Brojne zemlje usvajaju ovakve projekte, dok Danska, kao jedan od predvodnika u ovom polju, gradi i vetrogenerator ostrvo u Severnom moru.
Međutim, sudeći prema timu sa instituta Coastal Systems pri Helmholtz-Zentrum Hereon Univerzitetu, ovaj dramatični porast vetroelektrana ne mora značiti recipročan niti dramatičan porast u dostupnosti obnovljive energije. U nemačkim vodama, gde su vetroelektrane zaslužne za proizvodnju ekvivalentnu onoj koju stvara osam nuklearnih postrojenja, istraživači su otrkili da one zapravo proizvode 25% manje energije od proračunate, a sada konačno znaju zašto je to tako.
"Naši rezultati prikazuju da grupisanje velkih vetrogeneratora poseduje potencijal uslovnog modifikovanja atmosferske dinamike", objasnio je tim u svom radu, objavljenom ove nedelje putem Scientific Reports publikacije. "Ovo može dovesti do lokalnog menjanja brzina vetra i njegove redukcije u proseku do 40 kilometara od farme do farme."
U svojoj studiji, tim naučnika je proučavao trenutne i planirane farme vetrenjača u Severnom moru. Upotrebom sofisticiranih kompjuterskih modela, oni su izračunali brzine vetra koje mogu biti očekivane sa ovim kolekcijama vetroelektrana.
"Simulacije su predstavile da razvoj masivnih kompleksa vetroelektrana na morima poseduje značajan uticaj na klimu vetra i efikasnost proizvodnje električne energije na regionalnom nivou", potvrđeno je u radu.
Tim je pronašao da je atmosferski efekat koji prati ciklični obrazac tokom jedne godine, u najvećem padu vezano za brzine vetra tokom marta i aprila, kada je vreme relativno mirno. U drugom delu godine, u novembru i decembru, burno, olujno i nepredvidivo vreme rezultira manjim realnim efektima iz ovakvih farmi.
"Opseg buđenja vetroelektrana ekstenzivno varira", objasnili su autori. "On zavisi od brzine vetra i atmosferskog raslojavanja i može biti produžen za sedamdeset kilometara niz vetar."
Vetroelektrane se trenutno često grade u velikim grupama oko transmisionih linija, što značajno smanjuje troškove. Ali kako nova istraživanja predstavljaju, generisanje električne energije uz pomoć vetra moraće da prođe novu troškovnu analizu u svom budućem dizajnu farmi, zbog toga što izgradnja ovih segmenata u bliskim formacijama, značajno redukuje njihovu proizvodnju energije.
"Vetroelektrane na otvorenim vodenim površinama poseduju potencijal da se razviju u dominantne pokretače promena u ekosistemu", zaključili su autori. "Upravo iz ovog razloga, optimizaciona strategija bazirana na nacionalnim i internacionalnim razmatranjima, potrebna je kako bi se smanjili ekonomski gubici i postavila ograničenja na uticaj koji nastaje proizvodnjom ove vrste energije na otvorenoj pučini."
N.Đ.
