Iako je Hladni rat odavno završen, čovečanstvo se ponovo nalazi u eri sukoba koji eskaliraju i koji mogu dovesti do pritiskanja čuvenog “crvenog dugmeta”…
Sa tim na umu, novo istraživanje koje je objavljeno u žurnalu bezbednosti, predstavlja nam pragmatičan uvid u optimalni broj nuklearnih bojevih glava koje bi jedna nacija trebalo da ima u svom arsenalu. Pokušavajući da pronađu tačku optimalnog balansa, naučnici su došli do broja sto. Ova količina osigurava sve političke beneficije posedovanja nuklearnog oružja, a sve više od toga može biti katastrofalno, čak i po naciju koja pokrene sam napad.
Najkraće rečeno, ako bilo koja nacija ima preko 100 nuklearnih bojevih glava, ona mora biti spremna da i sama istrpi posledice sopstvene agresije. “Sa sto nuklearnih bojevih glava, i dalje imate nuklearno naoružanje, ali izbegavate povratni udarac koji bi mogao da ubije i vaše ljude”, objašnjava Džošua Pirs, profesor Tehnološkog univerziteta u Mičigenu.
“Rashodi za odbranu posle 11.septembra pokazuju da američka vlada želi da zaštiti svoje građane. Ipak, ako koristimo 1000 nuklearnih bojevih glava protiv neprijatelja, bez njegove osvete, videćemo 50 puta više mrtvih Amerikanaca, u odnosu na broj preminulih 11.septembra, zbog posledica našeg sopstvenog naoružanja”, objašnjava on.
Uzimajući u obzir trenutni broj nacija sa nuklearnim naoružanjem, kada bi se ovaj predlog pratio, ukupni broj nuklearnih bojevih glava u čitavom svetu bi pao na 900 ili manje. Mada ipak, deluje da smo daleko od toga.
Konteksta radi, trenutno u svetu postoji oko 15.000 nuklearnih bojevih glava. Skoro 14.000 su u posedu Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, dok je ostatak podeljen između sedam drugih nuklearnih sila: Velika Britanija – 215, Francuska – 300, Kina – 270, Indija – 120, Pakistan – 120, Izrael – 80 i Severna Koreja – manje od 10.
Zašto “samo” 100 nuklearnih projektila?
Naučnici kažu da aktiviranje većeg broja nuklearnih bojevih glava može pokrenuti lančane događaje koji bi bili katastrofalni po naš svet, pa čak i po zemlju koja ih je ispalila. Scenario u kom jedna nacija koristi više od 100 projektila lako može kao rezultat imati “nuklearnu jesen”, a potom i “nuklearnu zimu”, gde bi globalna temperature opala zbog čađi od nuklearnih eksplozija koja bi blokirala sunčevu svetlost na putu ka površini naše planete.
Ultraljubičasto zračenje bi dostiglo opasne nivoe i imali bismo daleko manje kiše, što bi unakazilo poljoprivrednu proizvodnju, zbog čega bi u svetu nastupila masovna glad veoma brzo. “Smerno trošenje hrane ne bi bilo rešenje – mnogi ljudi bi poginuli u nasilnim pokušajima dobavljanja hrane”, dodaje Pirs.
Odatle, stvari bi isle sve gore i gore. Zbog nasilja uslovljenog nestašicom hrane, došlo bi do internih pobuna i svetskih ratova.
Sve u svemu, ovo istraživanje naglašava ludilo nuklearnog rata. Zajedno sa apelovanjem na masivno smanjenje nuklearnih arsenala, istraživači projekta takođe prikazuju dodatne predloge koji bi nas spasili ove surove sudbine.
“Nije normalno trošiti milijarde dolara na održavanje nuklearnog arsenala koji bi destabilizovao i vašu zemlju ukoliko biste ga upotrebili”, izjalvjuje Pirs.
N.Đ.
