Novo istraživanje sugeriše da ljudi tokom zadnjeg časa doživljavaju ’nove dimenzije realnosti’, što je zaključeno nakon što naučnici snimili moždane talase kod ljudi sa infarktom miokarda...
Studija sugeriše da pronađeni moždani obrasci možda dolaze u korelaciji sa takozvanim iskustvom bliske smrti, koje uključuje lucidne vizije, vantelesne osećaje i osvrte na sopstveni život. Ove senzacije zabeležene su od strane naučnika kao druge dimenzije realnosti, sa studijom koja navodno pruža prvi dokaz da moždani talasi pacijenata sugerišu na univerzalne elemente iskustva bliske smrti.
Sem Parina, doktor intenzivne nege i profesor saradnik na odeljenju za medicinu pri NYU Langone Health medicinskom centru, predvodio je ovo poslednje istraživanje, posmatrajući i proučavajući sa svojim timom procedure oživaljavanja preko 500 pacijenata sa infarktom miokarda u dvadeset i pet bolnica širom sveta, od kojih su svi skoro svi nažalost bili fatalni.
Periodi povećane svesti uhvaćeni su putem elektroencefalograma kod više od nekoliko desetina pacijenata, nastalih oko sat vremena nakon zastoja rada srca. Svega 53 pacijenta uključena u studiju bilo je reanimirano, sa svega 11 preživelih koji su prijavili da su imali svest tokom oživljavanja i šest koji su naveli da su doživeli iskustvo bliske smrti.
Parina je sa svojim kolegama tragao za specifičnim moždanim talasima kod ljudi koji umiru, povezujući ova iskustva sa čestim izveštajima onoga što se dešava kod pacijenata sa iskustvom bliske smrti. Između 2017. i 2020. godine ovaj tim je proučavao stotine komatoznih koji su prošli kroz procese oživljavanja u bolnici. EEG očitavanja bila su prilično izazovna za naučnike, koji su snimali moždanu aktivnost tokom kratkih predaha između kompresija grudnog koša. Međutim, istraživači su uspeli da uhvate biomarkere lucidne svesti kod nekoliko pacijenata i to dugo nakon zastoja rada srca.
Sudeći prema Parini i njegovim kolegama, tranzicija iz života u smrt može aktivirati stanje dezinhibicije u mozgu, koje deluje da u sebi sadrži lucidno razimevanje novih dimenzija realnosti, uključujući ljudske duboke misli, sve uspomene, misli, namere i akcije usmerene prema drugima iz moralne i etičke perspektive.
Razgovarajući sa medijima, doktor Parina izjavio je da su pacijenti ’konstantno izveštavali’ kada im je rađeno oživljavanje tokom srčanog zastoja iz svoje sopstvene, unutrašnje perspektive, otkrivajući da su bili poptuno svesni. Ovo je u potpunom kontrastu sa doktorskom perspektivom u kojoj deluje da su pacijenti u komi i ne reaguju na stimulanse.
Parina je izjavio: „Pacijenti poseduju unutrašnje iskustvo i njihova svest nije samo tamo, već je podignuta na nivo koji nikada pre nisu iskusili. Njihove misli postaju daleko oštrije i jasnije nego obično. Većina lekara smatra i veruje da mozak umire nakon pet do deset minuta kiseoničke deprivacije, ali ključna tačka koja je proizašla iz ove studije jeste da to zapravo nije istina. Ono što smo dokazali jeste da naš mozak može odgovoriti i ponovo uspostaviti svoje funkcije, čak i sat vremena kasnije, što otvara nove prilike za lekare da krenu sa novim tretmanima“.
N.Đ.
