Brajan Džonson, američki preduzetnik i jedan od najpoznatijih svetskih biohakera, godinama ulaže milione dolara kako bi usporio, pa čak i preokrenuo proces starenja.
Međutim, uprkos rigoroznoj ishrani, svakodnevnim medicinskim testovima i životnom režimu koji je postao planetarno poznat, otkrio je da mu je dijagnostikovana retka autoimuna bolest za koju trenutno ne postoji lek.
Četrdesetosmogodišnji Džonson saopštio je da boluje od autoimunog gastritisa (AIG), oboljenja kod kojeg imuni sistem greškom napada sopstvenu sluznicu želuca. Posledice mogu biti ozbiljne – od problema sa apsorpcijom vitamina i gvožđa, preko anemije, pa sve do povećanog rizika od razvoja karcinoma želuca tokom godina.
Godinama nije znao šta se dešava
Džonson je na društvenoj mreži X objasnio da njegovi zdravstveni problemi verovatno traju mnogo duže nego što je mislio.
Kako navodi, u detinjstvu se hranio veoma nezdravo, dok je kasnije, tokom izgradnje poslovne karijere i podizanju troje dece, potpuno zapostavio sopstveno zdravlje. Dobio je više od 18 kilograma, a potom upao i u dugotrajnu depresiju.
U tom periodu razvio je hipotireozu, odnosno smanjenu funkciju štitaste žlezde, ali se ispostavilo da to nije bio jedini autoimuni problem.
Prvi znak da nešto nije u redu bili su hronično niski nivoi feritina, proteina koji skladišti gvožđe u organizmu. Iako je uzimao suplemente, vrednosti su konstantno padale, zbog čega je odlučio da obavi detaljna ispitivanja.
Presudna je bila biopsija želuca
Nakon kolonoskopije kojom je isključen rak debelog creva, lekari su uradili gastroskopiju i uzeli uzorke iz više delova želuca.
Upravo su biopsije pokazale rane promene karakteristične za autoimuni gastritis – oštećenje dela želuca koji proizvodi želudačnu kiselinu, dok ostatak organa za sada nije zahvaćen.
„Sada imamo zvaničnu dijagnozu. Imam autoimuni gastritis. Moj želudac jede sam sebe“, napisao je Džonson.
Retka bolest koju je teško otkriti
Prema njegovim rečima, autoimuni gastritis pogađa između dva i pet odsto populacije, ali stručnjaci smatraju da je stvarni broj verovatno veći jer bolest može godinama da ne izaziva nikakve simptome.
Kod mnogih pacijenata otkrije se tek kada su oštećenja želuca već uznapredovala.
Zbog toga se objašnjavaju i Džonsonovi dugogodišnji problemi sa gubitkom gvožđa, iako nije imao klasične simptome anemije.
Trenutno ne postoji lek
Prema dostupnim medicinskim smernicama, autoimuni gastritis se za sada ne može izlečiti. Terapija se uglavnom svodi na praćenje bolesti, nadoknadu vitamina B12 i gvožđa, lečenje eventualne anemije i redovne kontrole zbog povećanog rizika od komplikacija.
Džonson, međutim, ne planira da se pomiri sa tim.
Najavio je da će zajedno sa svojim timom pokušati da pronađe nove načine lečenja i pozvao istraživače koji se bave ovom bolešću da mu se pridruže.
„Pokušaću da pronađem rešenje, a sve što budemo naučili podeliću sa svima“, poručio je biohaker koji je poslednjih godina postao poznat po ekstremnim metodama podmlađivanja, među kojima su transfuzije krvne plazme, strogo kontrolisana ishrana, svakodnevne terapije i neprekidno praćenje gotovo svih zdravstvenih parametara.
Iako njegovi eksperimenti često izazivaju polemike, ova dijagnoza pokazuje da ni najnaprednije zdravstvene rutine ne mogu uvek sprečiti razvoj autoimunih bolesti, posebno kada postoji genetska predispozicija ili se proces razvija godinama bez vidljivih simptoma.
