Voyager 1 predstavlja drugu najveću operativnu svemirsku letelicu u istoriji, gubeći samo od Voyager 2 modela, lansiranog nekoliko nedelja ranije 1977. godine...
Ova svemirska letelica otišla je dalje od bilo kog ljudskom rukom kreiranog komada tehnologije, prelazeći heliopauzu uputivši se u međuzvezdani prostor. Tokom ovog puta, Voyager 1 je nastavio da šalje podatke nazad na Zemlju, pomažući naučnicima da nauče nešto novo o prazninama između zvezda i izvan naše heliosfere. Pionirska letelica sve ovo izvodi sa svega 69,63 kilobajta memorije, što je danas prosečna veličina JPEG formata, funkcionišući delimično na kodu kreiranom uz pomoć arhaičnog računarskog jezika Fortran 5.
Sa ovakvom misijom, koja traje decenijama, povremeni izazovi potpuno su očekivani, čak i pre nego što se u ozbir uzme okruženje ispunjeno radijacijom kroz koje se kreće. Gličevi su nešto što se definitivno dešavalo, uključujući misteriozne telemetrijske podatke koji su poslati nazad prošle godine, za koje se smatra da su rezultat podataka koji prolaze kroz stari kompjuter, potpuno nefunkcionalan godinama unazad. Međutim, ovo je popravljeno prošle godine, ali su nakon toga isplivali novi problemi, koji su za naučnike potpuno frustrirajući.
„Ova svemirska letelica prima i izvršava komande sa Zemlje, međutim, sistemi prikupljanja podataka o letu ne komuniciraju pravilno sa jednim od podsistema ove sonde, poznatog kao telekomunikaciona jedinica, odnosno TMU“, objasnila je NASA u zvaničnoj izjavi za medije. „Rezultat ovoga predstavlja nedostatak naučnih ili inžinjerskih podataka koji bi pronašli put do nas.“
Umesto da nazad na Zemlju šalje standardne, raznovrsne pakete podataka u binarnom kodu, TMU je počeo da emituje ponavljajuće obrasce jedinica i nula kao da su ’zaglavljene’. NASA veruje da je izvor problema sistem komandi leta, dok je prošle nedelje pokušano resetovanje računara kako bi se vratio u stanje kakav je bio pre nego što se greška dogodila. Međutim, letelica je nastavila da šalje beskorisne podatke, sa timom Američke svemirske agencije koji nastavlja da radi na rešenjima, pre nego što prođe potrebno vreme koje moraju sačekati kako bi videli da li su ona upalila.
„Pronalaženje rešenja za ove izazove sa kojima se sonda susreće često podrazumeva konsultovanje sa originalnim, decenijama starim dokumentima, napisanim od strane inžinjera koji nisu predvideli probleme sa kojima se danas hvatamo ukoštac“, dodaje NASA. „Kao rezultat, potrebno je vreme kako bi tim shvatio na koji će način nove komande uticati na funkcionisanje letelice radi izbegavanja nenamernih posledica u budućnosti.“
Za one koji možda nisu upućeni, odgovor na pitanje 'zbog čega je Voyager 2 prvi lansiran', leži u tome što je Voyager 1 planirano bio na brzoj ruti ka svojim planetarnim ciljevima, stoga je dobio čast da ponese broj prvenca.
N.Đ.
