Glina na Marsu možda krije odgovor na pitanje koje vekovima muči čovečanstvo: da li smo sami u svemiru?
Naučnici sa Univerziteta u Teksasu u Ostinu, u saradnji sa međunarodnim timom, analizirali su slojeve gline na Marsu i otkrili da su mnogi od njih formirani u blizini jezera — što sugeriše da su pre nekoliko milijardi godina na crvenoj planeti postojali uslovi pogodni za razvoj života.
Istraživanje objavljeno u časopisu Nature Astronomy ukazuje da su ovi slojevi gline bogati vodom, a pri tome se nalaze u stabilnim geografskim zonama bez velikih pomeranja tla. Takva sredina, kažu naučnici, mogla je omogućiti dugotrajnu hemijsku i biološku ravnotežu — neophodnu za razvoj života.
Rijana Mur, glavna autorka studije, izjavila je: „Ove oblasti sadrže mnogo vode, ali nisu podložne velikim tektonskim poremećajima. Kada je teren stabilan, uslovi pogodni za život mogu da potraju mnogo duže.“
Glina je pronađena uglavnom u niskim delovima terena, u blizini jezerskih naslaga, ali ne i uz doline gde se voda kretala brže i izazivala eroziju. Ovaj balans između hemijskog i fizičkog trošenja tla omogućio je da se tragovi očuvaju do danas.
.jpg)
Tim Gudž, geonaučnik sa istog univerziteta, dodaje: „Na Zemlji, najdeblji slojevi gline javljaju se u vlažnim tropskim predelima gde nema mnogo erozije. Marsovske lokacije imaju slične karakteristike.“
Za razliku od Zemlje, Mars nema aktivne tektonske ploče, pa su gasovi koje su vulkani ispuštali — poput ugljen-dioksida — ostajali zarobljeni u atmosferi duže vreme. To je moglo dovesti do efekta staklene bašte, zagrevanja i vlažnije klime u prošlosti.
Istraživanje su podržali NASA i Kanadski institut za napredna istraživanja, a rezultati bi mogli biti ključni za buduće misije na Mars — možda čak i one sa ljudskom posadom.
Jedno je sigurno: crvena planeta više ne izgleda tako beživotno kako smo je nekada zamišljali.
