Da li vam se ikada desilo u svojim svakodnevnim avanturama da se susretnete sa odvratnim mirisom, bilo da se radi o ljudima u gradskom prevozu koji kao da imaju zabranu prilaska sapunu ili o kontejnerima kojima je sunce pomoglo da dostignu svoj maksimum aromatičnosti?
Ako ste se ikada zapitali zašto se tog mirisa možete tako realistično prisetiti i danima nakon nemilog susreta, nauka vam sada pruža precizan odgovor. Istraživači su otkrili da su naše odvratne uspomene često povezane sa mirisima, ukusima i dodirima kako bi nas zaštitile od bolesti. Psiholozi sa Univerziteta Macquarie u Australiji i Univerziteta Karolinska u Švedskoj sugerišu da čulni signali izazivaju gađenje intenzivno kako bi podržali naš fiziološki imunološki sistem.
Studija je obuhvatala 216 univerzitetskih studenata koji su bili zamoljeni da popune dva upitnika, sa razmakom od jedne nedelje. U prvom upitniku, 127 učesnika je zamoljeno da detaljno opišu svoja najupečatljivija odvratna iskustva. Drugi upitnik je tražio od 89 studenata da popune iste informacije, ali koristeći iskustva koja su se dogodila u prethodnoj nedelji.
Nakon što su se prisetili ovih iskustava, učesnicima je zatraženo da ocene koliko je svako čulo - miris, ukus, dodir, vid ili sluh - doprinelo njihovom utisku. Rezultati su pokazali da su odvratna iskustva najčešće povezana sa mirisima, ukusima ili dodirima, poznatim kao 'proksimalna' čula.
Istraživači u psihologiji pretpostavljaju da emocija gađenja podržava naš fiziološki imunološki sistem čineći nas odbojnim prema izvorima infekcije kako bismo ih izbegli. Majkl de Bara, psiholog sa Univerziteta Brunel u Londonu koji nije bio uključen u studiju, razgovarao je sa Newsweek izdanjem o ulozi koju gađenje igra u evolucijskoj psihologiji.
"Iz perspektive evolucije, glavna funkcija gađenja čini se da je sprečavanje infekcije. Ono motiviše izbegavanje stvari koje bi mogle izazvati bolest. Zarazna bolest je zaista važan selekcijski pritisak u evoluciji: oblikovala je strategije izbegavanja bolesti kod mnogih životinja, sa primerima koje idu od ovaca do mrava," rekao je on.
Sugeriše se da signali mirisa, ukusa i dodira mogu biti intenzivniji pokretači gađenja jer patogeni i toksini obično ulaze u telo kroz nosne prolaze, usta ili kožu.
