Iako se većina modernih ljudi opredeljuje za vegetarijanski ili veganski način ishrane, novo istraživanje sugeriše da su naši preci većinu svojih nutrijenata dobijali iz mesa, stvarajući veći diverzitet u ishrani i uključujući više biljaka pred sam kraj kamenog doba...
Objavljeno u Američkom žurnalu fizičke antropologije, novo istraživanje indicira da su ljudi predstavljali alfa predatore oko dva miliona godina, sa brojnim vrstama unutar homo linije koji su bili izraziti hipermesožderi.
Određivanje frofičkog nivoa, ili pozicioniranje vrste unutar lanca ishrane, drevnih ljudi predstavlja veoma komplikovan zadatak jer danas ne možemo direktno posmatrati ponašanje u ishrani naših predaka. Zbog toga, najveći broj pokušaja svodi se na proučavanje današnjih grupa lovaca-sakupljača, sa pretpostavkom da prakse ovakvih kultura reflektuju one koje su postojale kod primitivnih ljudi.
Međutim, autori poslednje studije objašnjavaju da su ovakva poređenja krajnje problematična, jer su promene u ekološkom pejzažu neizbežno tokom vremena prisiljavale ljude da promene svoje lovačke i sakupljačke preferencije. Na primer, gubitak megafaune nalik mamutima i drugim velikim životinjama stvorilo je veliki preokret u ljudskoj ishrani.
Naučnici stoga pokušavaju da rekonstruišu ishranu drevnih ljudi kako bi dokazali trofični nivo naših predaka kroz epohu pleistocena, koja je počela pre oko 2,5 miliona godina i završila se negde oko agrikulturne revolucije, pre nekih 11.000 godina. Zahvaljujući multidisciplinarnom pristupu, ovaj tim je proučio preko 400 naučnih studija koje pokrivaju polja kao što su genetika, metabolizam, morfologija, arheologija, paleontologija i druge, kako bi zaključio da li su rani ljudi bili specijalizovani mesožderi ili svaštojedi generalno.
Njihova istraga uključila je dokaze iz 25 izvora, koji sugerišu da su naši preci zapravo bili hipermesožderi. Na primer, stomačna kiselina predstavlja obeležje mesoždera, jer ona osigurava neutralizaciju bilo kakvih patogena koji vrebaju u mesu ubijenog plena. Činjenica da je stomak modernog čoveka daleko kiseliji od većine mesoždera ističe da su naši preci bili izvanredno adaptirani konzumaciji mesa velikih životinja koje su lovili i koje su mogle da prehrane zajednicu danima, pa čak i nedeljama, zbog čega su istovremeno bile prepune bakterija.
Ovo je podržano činjenicom da je nekoliko arhaičnih hominida prirodnim putem adaptirano kako bi lovilo magafaunu. Homo erektus na primer, bio je opremljen ramenima koja su bila idealna za bacanje koplja, ali nisu pogodovala penjanju na drveće, što sugeriše da je ova vrsta najverovatnije jela meso daleko više od biljaka.
Štaviše, geni koji su zaduženi za varenje biljnih kiselina i skroba nisu bili naširoko prisutni u ljudskom genomu sve do kasnog pleistocena. Sudeći prema autorima novog istraživanja, ovo indicira da je postojao nedostatak evolutivnog pritiska koji bi doveo do ishrane bazirane na biljkama jer je lovine bilo u izbilju. Sa druge strane, kako su izvori mesa postajali oskudniji, ljudi su konzumirali više vegetacije kako bi osigurali veću stopu preživljavanja.
Kako studija dalje navodi, ovaj kasni prelazak na nešto raznovrsniju ishranu predstavljao je iskru za rađanje poljoprivrede, što je dovelo do promene u tipovima kamenih alata koje su koristili drevni ljudi. Istražujući arheološke podatke, naučnici su primetili da su se alati povezani sa procesuiranjem biljaka pojavili pre oko 40.000 godina i njihova frekfencija se povećala u vreme poljoprivredne revolucije. Pre ovoga, većina alata je bila dizajnirana za lov, sa pojedinim tipovima artifakta koji se mogu naći u svim oblastima koje su bile naseljene ljudima.
N.Đ.
