Praćenje ljudske vrste do zajednikog pretka ne predstavlja ništa novo i na tome se radi već dugi niz godina...
Međutim, jedno prošlogodišnje istraživanje napravilo je veliki iskorak u ovom pravcu pronalazeći odakle taj predak potiče. Istraživači sa Oksforda i njegovog Big Data instituta završili su mapiranje najvećeg ljudskog porodičnog stabla svih vremena upotrebom genetičkih veza među ljudima. Naučnici su ovo izveli kombinovanjem modernih i genetskih podataka iz osam različitih baza.
U novinskom izveštaju, dr Jan Vong, evolutivni genetičar na ovom institutu, zajedno sa jednim od svojih koautora studije, izjavio je: „Izgradili smo veliko porodično stablo, rodoslov čitavog čovečanstva i modelirali istoriju koliko god da je to moguće generišući genetske varijacije koje pronalazimo kod ljudi današnjice. Ova genealogija omogućuje da vidimo na koji se način genetske sekvence svake osobe vezuju sa svakom drugom, duž svih tačaka genoma“.
Ovo istraživanje navodi da individualni genomski regioni nisu nisu nasleđeni samo od jednog roditelja, bilo oca ili majke. Oni opisuju svaku tačku genoma kao stablo, sa kompletima razgranatih stabala poznatih kao ’redosledi stabala’.
Ovakvo stablo povezuje genetske regione unazad kroz vreme sa precima, gde se genetska varijacija po prvi put pojavila. Drugi vodeći autor, dr Entoni Vajlder Vons, dodao je: „U suštini, radimo na rekonstruisanju genoma naših predaka i upotrebom ovih podataka radi formiranja mreže odnosa između svih“.
„Zatim nam je omogućeno da procenimo gde su ovi preci živeli. Moć našeg pristupa jeste to što on daje vrlo malo pretpostavki o osnovnim podacima i može se takođe uključiti u moderne i drevne DNK uzorke.“ Dakle, prema procenama do kojih je ovo istraživanje došlo, naši preci su očigledno živeli u Sudanu u severnoj Africi.
Dr Vons izjavio je za Rojters: „Najraniji preci kojima smo identifikovali trag u vremenu do geografske lokacije koja je danas moderni Sudan, živeli su pre više od jednog miliona godina, što je daleko starije od trenutnih procena starosti modernog čoveka, koja iznosi 250.000 do 300.000 godina. Stoga, segmenti naših genoma nasleđeni su od osoba koje zapravo ne mogu biti prepoznate kao moderni ljudi“.
Istraživanje je svoje podatke dobilo od 3.609 individualnih sekvenci iz 215 populacija. Ovi primerci variraju od pre hiljadu, do preko 100.000 godina u istorijskim vrmenima.
N.Đ.
