Dokaz da zemlja polako postaje jalova predstavlja odluka nekoliko velikih kompanija koje razvijaju planove za rudarenje na dnu okeana...
Ovaj proces će uključiti velike mašine koje će prikupljati rude metala kao što je nikl, bakar, mangan i kobalt iz dna naših okeana. Problem u ovoj vrsti rudarenja jeste što će ono bez ikakve sumnje uništiti bilo koji lokalni ekositem i prirodna staništa u okolini, od kojih brojna još uvek nisu istražena od strane naučnika.
Rudarenje na dnu okeana stvoriće veliki raskol i probleme koji će postaviti istraživanje i konzervaciju sa jedne i procese koji u teoriji mogu pomoći razvojnim potrebama i sverastućim zahtevima za snabdevanje elektronikom, posebno u sferi električnih vozila, sa druge strane.
"Sada posedujemo tehnologiju koja nam omogućuje daleko bolje istraživanje okeana u sledećih deset godina", izjavio je Oliver Stids, osnivač istraživačke fondacije Nekton. Rudarska tehnoligija, kako je naučnik dodao, predstavlja izvanrednu priliku za progres, ali će takođe biti i velika pretnja, bilo putem kopanja ruda na velikim dubinama ili daljom industrijalizacijom i prekomernim ribolovom.
Metals Company, koja se nekada zvala DeepGreen predstavlja jednu od rudarskih kompanija koje planiraju kopanje na okeanskom i morskom dnu. Kompanija tvrdi da će njen sistem eksploatacije okeanskog dna biti glavni izvor metala preko potrebnih za baterije električnih automobila i imaće minimalan uticaj na našu planetu, posebno kada se proces uporedi sa ostalim rudarskim izvorima.
Međutim, brojni eksperti, pa čak i proizvođači električnih automobila, ne žele da imaju ništa sa ovim, tvrdeći da Metals Company i ostali rudarski magnati jednostavno lažiraju svoje izveštaje po pitanju štetnosti rudarskih procesa na morskom dnu i prikrivaju pravu istinu o šteti koja može biti nanešena planeti.
"DeepGreen nudi lažne ili distopijske izbore", izjavio je suosnivač Deep Sea Conservation Coalition fondacije Metju Đani za The Guardian.
Ideja mogućeg rasprostranjenijeg usvajanja električnih vozila osiguravanjem resursa potrebnih za njihovu proizvodnju i stvaranje boljih baterijskih pakovanja potpuno je zadivljujuća za pojedine ljude. Međutim, kako naučnici ističu, nabavljanje ovih metala iz okeanskog dna, putem mašinerije koja može izazvati uticaj na životno okruženje, koji još uvek nije potpuno shvaćen niti definisan, u prostoru koji je gotovo nemoguć za nadgledanje i regulisanje, doći će definitivno po prevelikoj ceni za naš ekosistem.
"Ovde se nameću brojna veoma značajna pitanja koja su naučnici postavili vezano za uticaje okeanskog rudarenja na životnu sredinu", dodao je istraživač Daglas Mekuli, sa Univerziteta Kalifornije. "U kojoj meri će generisati izumiranje? Koliko dugo će biti potrebno da se ovi sistemi ekstremno niske otpornosti obnove? Koji će uticaj ovakvi poslovi imati na mogućnosti okeana da zadrže ugljenik?".
N.Đ.
