Svi smo do sada u životu čuli i verovatno koristili izraz ’vreme leti’, ali zbog čega on sve više odjekuje kako starimo?
Sve, od bezbrižnog i srećnog detinjstva, tokom kog smatramo da nikada nećemo ostariti, preko školskih dana i letnjih raspusta, do odraslog doba koje sa sobom nosi obaveze u vidu stalnog zaposlenja i plaćanja računa, deluje kao da je proletelo u treptaju oka.
Iako ne postoji ni jedan zvanični naučni dokaz koji može objasniti zbog čega osećamo kao da vreme leti sa godinama, postoje određene teorije koje nam mogu omogućiti odgovor.
„Jedna od njih jeste ta da kako starimo, mi svoje živote oblikujemo strukturno oko određenih rutina i samo nekoliko velikih događaja, koje možemo koristiti kako bismo obeležili različite epohe tokom vremena“, izjavila je Kendi Lusting, profesor psihologije na Univerzitetu Mičigen.
Ona je objasnila da kao deca, mi posedujemo daleko manje iskustava o kojima je potrebno razmišljati. 20% života jednog petogodišnjaka je samo jedna godina, u kojoj se mogu naći brojne uspomene i životna iskustva. Sa druge strane, isti vremenski period predstavlja svega 2% života pedesetogodišnjih ljudi, koji neće imati toliko novih iskustava unutar ovog perioda.
Lustingova je dodala da naši mozgovi često stapaju slične dane i nedelje zajedno, ujedno uklapajući razna sećanja iz svakodnevnih rutina, zbog čega se brojni ljudi kada rade nešto sećaju samo poslednjeg puta, na primer pranja zuba, umesto da evociraju uspomene na isti proces izvršavan nekoliko stotina ili hiljada puta unazad.
Drugim rečima, život se sa godinama pretvara u jedno veliko $ranj€, koje samo krupna sećanja, značajni i nešto drugačiji momenti mogu učiniti zanimljivijim i ovaj osećaj brzog protoka vremena u našim glavama naizgled malo usporiti.
N.Đ.
