Psihološki faktori koji doprinose zavisnosti od kockanja

Zavisnost od kockanja predstavlja ozbiljan psihološki poremećaj koji može imati razorne posledice po pojedinca i njegovu okolinu. U pitanju nije samo stvar loše navike ili nedostatka samokontrole jer iza ove vrste ponašanja često stoji složena mreža psiholoških, emocionalnih i socijalnih faktora.

U ovom tekstu razmotrićemo šta podrazumeva ova vrsta zavisnosti, koji psihološki faktori imaju najveći uticaj na njeno razvijanje i kako društveno okruženje i psihološki modeli pomažu u njenom tumačenju. Takođe, ponudićemo konkretne smernice za prevenciju i podršku u procesu izlečenja.

Šta je zavisnost od kockanja?

Zavisnost od kockanja je poremećaj kontrole ponašanja u kojem osoba ne može da obuzda potrebu za učestvovanjem u kockarskim aktivnostima, uprkos negativnim posledicama po finansije,  mentalno zdravlje i međuljudske odnose. Ova vrsta zavisnosti često počinje kao zabavna aktivnost za ubijanje vremena, ali vremenom prerasta u kompulsivno ponašanje koje ima ozbiljne posledice.

Za razliku od rekreativnog kockanja, kod zavisnosti osoba gubi kontrolu i sa ubeđenjem da je uskoro očekuje dobitak najčešće gubi sve što ima.

Glavni psihološki faktori koji doprinose zavisnosti od kockanja

Iza svake zavisnosti nalazi se specifičan psihološki profil. Kada je reč o kockanju, posebno se ističu sledeći faktori:

• Impulsivnost i potreba za uzbuđenjem: Osobe koje tragaju za intenzivnim emocijama često se okreću kocki kao brzom izvoru uzbuđenja.
• Nisko samopouzdanje: Kockanje se može koristiti kao način da se osoba oseća vrednije ili uspešnije.
• Negativne emocije i stres: Mnogi koriste kockanje kao mehanizam bekstva od problema, anksioznosti ili depresije.
• Iskrivljena uverenja: Verovanje da "sreća mora jednom doći" može naterati osobu da uvek iznova pokušava, ignorišući sve znake koji joj pokazuju suprotno.
• Spas od krize: Dobar deo kockara očekuje da će ih baš “srećna ruka” izvući iz ekonomskih nedaća u kojima su se našli. 

Važno je istaći da zavisnost od kocke ne nastaje preko noći. Ona se stvara postepeno kroz psihološki proces u kojem se pojedinac sve više oslanja na igre na sreću kao alat za rešavanje unutrašnjih problema ili zadovoljenje emocionalnih potreba.

Uticaj socijalnog okruženja na razvoj zavisnosti od kockanja

Socijalno okruženje igra ključnu ulogu u oblikovanju ponašanja pojedinca, uključujući i razvoj sklonosti ka kockanju.

Osobe koje odrastaju ili borave u sredinama gde je kockanje prihvaćeno kao uobičajen vid zabave, češće razvijaju toleranciju prema tom ponašanju. Kada su kockarske aktivnosti prisutne u svakodnevnim razgovorima, porodičnim okupljanjima ili među bliskim prijateljima, granice između prihvatljivog i problematičnog kockanja se lako brišu. U Srbiji je 2022. godine bilo preko 300.000 zavisnika od kocke od kojih su mnogi bili mladi između 18 i 25 godina.

Uz to, mediji često prikazuju kockanje kao uzbudljivu aktivnost koja je slična igranju video-igara, šaljući poruku da ste vi kada kockate ustveri gejmer, a ne kockar.

Takođe, nedostatak emocionalne podrške u porodici ili zajednici može osobu usmeriti ka kockanju kao načinu bega od stvarnosti ili emotivnih teškoća. Stoga je važno da se i porodica i šira zajednica uključe u prevenciju i rano prepoznavanje simptoma problema. Klinike kao što je Dr Vorobjev u svom radu uzimaju u obzir značaj socijalnog konteksta, te često uključuju i članove porodice u proces lečenja, što daje dodatnu dubinu i efikasnost terapiji.

Psihološki modeli objašnjenja zavisnosti od kockanja

Postoji više teorijskih modela koji pokušavaju da objasne zavisnost od kockanja kroz prizmu psihologije. Neki od najpoznatijih uključuju:

1. Bihevioralni model – Kockanje se posmatra kao naučeno ponašanje koje se ponavlja zbog nagrade (dobitak).
2. Kognitivni model – Fokusira se na iskrivljena uverenja i pogrešne procene šansi koje kockari često imaju.
3. Psihodinamski model – Istražuje nesvesne konflikte, traume i emocionalne praznine koje se pokušavaju "popuniti" kockanjem.

Naravno, često u pitanju bude kombinacija ovih modela. Ali, svi ovi modeli zajedno pomažu terapeutima da bolje razumeju pozadinu problema i da primene odgovarajuće strategije lečenja.

Strategije za prevenciju i tretman bazirane na psihološkim faktorima

Kao što smo videli prethodno, kada se radi na prevenciji i tretmanu zavisnosti od kockanja, potrebno je razumevanje psiholoških mehanizama koji stoje u osnovi ponašanja svake zavisne osobe.

Terapijski rad u većini slučajeva uključuje razvijanje dobrih strategija za suočavanje sa stresom i emocionalnim izazovima koje ne podrazumevaju odavanje kockanju i sličnim aktivnostima. Naravno, socijalna podrška najbližeg kruga ljudi zavisne osobe je jedan od glavnih faktora koji može da pomogne uspešno izlečenje.

Poslednji deo strategije za prevenciju može biti i edukacija bivših zavisnika o tome na koji način funkcionišu kockarnice i njihovim raznim manipulativnim tehnikama.

Zaključak

Kao što smo primetili, zavisnost od kockanja može imati razne uzroke. Kroz istraživanje kako psihološki faktori kockanja utiču na razvoj problema i oslanjanjem na validne psihološke modele, možemo bolje identifikovati i lečiti zavisnost.

Psihološki faktori kockanja su mnogostruki zbog čega je neophodno razumeti ih odlično i prići im strategijama koje su bazirane na istraživanjima.

Na koji način vi vidite problem kockanja u današnjem društvu? Da li ste vi ili neko vama blizak imali ovaj problem? Podelite svoje iskustvo sa nama kako biste potencijalno pomogli nekome ko se trenutno bori sa istim problemom.