Kada se govori o anksioznosti, većina ljudi zamišlja osobu koja otvoreno priča o svojim brigama, traži pomoć i priznaje da prolazi kroz težak period.
Muškarci često ne rade ništa od toga.
Umesto da kažu da su anksiozni, oni će reći da su pod stresom. Da su umorni. Da ih nerviraju ljudi. Da im treba pivo. Da imaju loš dan. Ili da ih svi ostave na miru.
Upravo zbog toga psiholozi poslednjih godina upozoravaju na ono što nazivaju „skrivenom krizom muškog mentalnog zdravlja“. Problem nije samo u tome što muškarci ređe traže pomoć, već i u tome što često ni sami ne prepoznaju simptome anksioznosti kod sebe.
Od detinjstva se mnogi uče da budu jaki, samostalni i da ne pokazuju strah. Zvuči lepo u teoriji. U praksi to često znači da se problemi guraju pod tepih dok ne postanu mnogo ozbiljniji.
Stručnjaci navode pet znakova anksioznosti koji se kod muškaraca često zanemaruju.
1. Večno odlaganje ljubavnog života
Nije svako ko je sam automatski anksiozan. Međutim, stručnjaci primećuju da muškarci sa socijalnom anksioznošću često žele vezu, ali ih strah od odbijanja sprečava da naprave prvi korak.
Paradoks je u tome što mnogi od njih provode sate na aplikacijama za upoznavanje, dopisuju se i pregledaju profile, ali retko kada zaista organizuju sastanak.
Razlog nije nedostatak želje.
Razlog je ono poznato pitanje koje im neprestano prolazi kroz glavu:
„A šta ako me odbije?“
Za većinu ljudi neprijatan odgovor je samo neprijatan odgovor. Za osobu sa izraženom socijalnom anksioznošću to može delovati kao katastrofa.
2. Svaka prilika je dobra za piće
Posle napornog dana pivo sa prijateljima nije problem.
Problem nastaje kada alkohol postane glavni način suočavanja sa stresom.
Psiholozi upozoravaju da mnogi muškarci koriste alkohol kao najjednostavniji oblik samolečenja. Deluje brzo, legalan je i društveno prihvatljiv. Na kratke staze zaista može da stvori osećaj opuštenosti. Međutim, dugoročno često pogoršava anksioznost i povećava rizik od zavisnosti.
Drugim rečima, ono što danas izgleda kao „samo jedno pivo da se opustim“ sutra može postati navika bez koje više ne možete da funkcionišete.
3. Bes zbog sitnica
Svi poznajemo nekoga ko eksplodira zbog parking mesta, sporog interneta ili pogrešno skuvanog espresa.
Ponekad problem nije bes.
Ponekad je problem anksioznost koja se krije iza besa.
Istraživanja pokazuju da veliki broj osoba sa anksioznim poremećajima često oseća razdražljivost, nervozu i sklonost burnim reakcijama. Dok žene češće razgovaraju o svojim osećanjima ili traže podršku, muškarci neretko nagomilavaju stres dok ne dostignu tačku pucanja.
Zato nije retkost da čovek koji deluje ljut zapravo bude uplašen, zabrinut ili emocionalno iscrpljen.
4. Partnerka postaje jedina osoba kojoj se poveravate
Poslednjih godina mnogo se govori o epidemiji usamljenosti među muškarcima.
Podaci pokazuju da veliki broj muškaraca ima veoma mali broj bliskih prijatelja. Kao posledica toga, sva emocionalna podrška često završi na jednoj osobi – partnerki.
Naravno da partner treba da bude podrška.
Ali kada postane jedini oslonac, veza može da počne da trpi veliki pritisak.
Prethodne generacije često su imale širi krug prijatelja, rodbine i poznanika kojima su mogle da se obrate. Danas mnogi muškarci nemaju nikoga osim partnerke, što dodatno pojačava osećaj nesigurnosti kada se pojave problemi.
5. Opsesija uspehom koja nikada ne prestaje
Možda imate dobar posao.
Možda imate stan.
Možda imate automobil o kojem ste maštali.
Ipak, osećate da niste uradili dovoljno.
Stručnjaci kažu da se anksioznost kod muškaraca često manifestuje kroz stalno poređenje sa drugima i osećaj da nikada nisu dovoljno uspešni. Bez obzira na postignute rezultate, fokus ostaje na onome što još nije ostvareno.
Društvene mreže dodatno pogoršavaju problem. Uvek postoji neko ko zarađuje više, izgleda bolje, vozi skuplji automobil ili ima impresivniju karijeru.
Kada se tome doda stalni pritisak da budete uspešni, snažni i samouvereni, nije teško razumeti zašto toliko muškaraca godinama nosi anksioznost a da toga nije ni svesno.
Nije slabost priznati problem
Možda je najveći problem muške anksioznosti upravo činjenica da često ne izgleda kao anksioznost.
Ponekad izgleda kao bes.
Ponekad kao povlačenje.
Ponekad kao još jedno pivo.
Ponekad kao opsesivna potreba da budete bolji od svih oko sebe.
A ponekad izgleda kao čovek koji svima govori da je sasvim dobro, dok iznutra vodi bitku za koju niko ne zna.
I upravo zato je važno da prestanemo da takvo stanje smatramo normalnim delom muškog života.
