Ako postoji tema o kojoj internet ima više samopouzdanja nego znanja, ženska ejakulacija je sasvim ozbiljan kandidat za prvo mesto. Da li je to urin? Da li dolazi iz posebnih žlezda? Da li su ženska ejakulacija i „squirting“ ista stvar? I, naravno, pitanje koje će verovatno najviše zanimati muškarce: šta se zapravo dešava u ženskom telu kada do toga dođe?
Odgovor je malo komplikovaniji od onoga što nam je godinama servirala pornografija. I mnogo zanimljiviji.
Naučna istraživanja ukazuju na jednu važnu stvar koju ljudi često promaše – ženska ejakulacija i squirting nisu nužno ista pojava. Mogu da se dogode istovremeno, obe tečnosti izlaze kroz uretru, ali njihovo poreklo i sastav mogu biti veoma različiti.
Žene imaju nešto nalik prostati
U centru priče nalaze se Skenove žlezde, male parauretralne žlezde smeštene uz uretru. U stručnoj literaturi mogu se pronaći i pod nazivom „ženska prostata“, jer postoje anatomske i biohemijske sličnosti sa muškom prostatom. Istraživanja su, između ostalog, pokazala da tkivo ovih žlezda može da proizvodi PSA – prostata-specifični antigen koji povezujemo prvenstveno sa muškom prostatom.
Tokom seksualnog uzbuđenja ove žlezde mogu da luče sekret koji se kroz njihove kanale izbacuje u uretru.
I upravo tu počinje zabuna.
Ono što se u medicinskoj literaturi preciznije naziva ženskom ejakulacijom obično podrazumeva relativno malu količinu gušće, beličaste tečnosti koja potiče iz parauretralnih odnosno Skenovih žlezda. U njoj je pronađen PSA, a njen biohemijski sastav razlikuje se od običnog urina.
Dakle, da odmah rešimo jedno od večitih pitanja: ženski ejakulat nije jednostavno urin.
Ali sada dolazi ono „ali“.
A šta je onda squirting?
Ako govorimo o izbacivanju znatno veće količine providne tečnosti – popularnom „squirtingu“ – istraživanja daju drugačiji odgovor.
Jedna studija koristila je ultrazvuk kako bi pratila bešiku žena koje mogu voljno da dožive squirting. Učesnice su najpre ispraznile bešiku. Tokom seksualne stimulacije ultrazvuk je pokazao da se bešika ponovo puni, dok je nakon squirtinga ponovo bila prazna.
Analiza izbačene tečnosti pokazala je koncentracije uree, kreatinina i mokraćne kiseline slične urinu, mada je kod većine ispitanica pronađen i PSA. Zaključak istraživača bio je da tečnost kod squirtinga najvećim delom potiče iz mokraćne bešike, uz mogući manji doprinos sekreta parauretralnih žlezda.
Ako vam još treba dokaz, naučnici su otišli prilično daleko da ga dobiju.
U drugom eksperimentu učestvovalo je pet žena. Istraživači su im ispraznili bešiku pomoću katetera, a zatim u nju uneli rastvor obojen indigo karminom. Kada je tokom seksualne stimulacije došlo do squirtinga, izbačena tečnost bila je – plava.
Teško je tražiti slikovitiji odgovor na pitanje odakle je došla.
Istraživači su zaključili da je glavni sastojak tečnosti kod squirtinga urin, ali da ona može sadržati i sekret Skenovih žlezda. Kod četiri od pet ispitanica pronađen je PSA.
Dakle, porno-industrija nam nije baš održala čas anatomije
U najjednostavnijoj verziji priče postoje dva fenomena.
Ženska ejakulacija podrazumeva nekoliko mililitara gušćeg sekreta koji prvenstveno potiče iz parauretralnih žlezda. Squirting podrazumeva veću količinu providne tečnosti koja najvećim delom dolazi iz bešike i po sastavu je slična razblaženom urinu. Te dve pojave mogu se dogoditi i istovremeno.
To takođe znači da dramatična količina tečnosti nije nekakav biološki pokazatelj „boljeg“ ili intenzivnijeg orgazma.
Štaviše, stručni pregled literature naglašava da izbacivanje tečnosti nije obavezni deo ženskog orgazma. Neke žene ga doživljavaju, neke ne, a odsustvo ejakulacije ili squirtinga samo po sebi ne govori ništa o tome da li je orgazam bio „pravi“.
Drugim rečima, ako ste svoje znanje o ženskom orgazmu stekli gledajući sadržaje u kojima se sve završava scenom dostojnom vatrogasne vežbe – nauka ima nekoliko primedbi.
Postoji još jedna važna razlika
Izbacivanje tečnosti tokom seksa ne treba automatski poistovećivati ni sa urinarnom inkontinencijom.
Medicinska literatura razlikuje žensku ejakulaciju, squirting i koitalnu inkontinenciju. Poslednja može biti povezana sa problemima poput stresne urinarne inkontinencije ili prekomerne aktivnosti detruzora i predstavlja zaseban medicinski fenomen.
Zanimljivo je i da istraživanja ove oblasti još imaju ozbiljna ograničenja. Broj žena uključenih u pojedine laboratorijske eksperimente veoma je mali, a veliki deo podataka o učestalosti fenomena potiče iz upitnika i samoprijavljivanja. Zbog toga nauka ima prilično dobru predstavu o tome odakle različite tečnosti mogu da potiču, ali još nema odgovor na svako pitanje o mehanizmu i funkciji ženske ejakulacije.
Ono što danas možemo da kažemo mnogo sigurnije jeste da iza izraza „ženska ejakulacija“ zapravo mogu da se kriju različiti fiziološki procesi.
A ako ste do sada mislili da su ženska ejakulacija, squirting i mokrenje samo tri naziva za potpuno istu stvar – niste jedini.
Sada barem možete da kažete da ste naučili razliku iz naučnih radova, a ne sa sajta koji ste upravo panično zatvorili kada je neko ušao u sobu.
