Zdravstveni stručnjaci upozoravaju na sve učestalije seksualno prenošenje bakterijske infekcije koja može izazvati krvavu dijareju, povraćanje, visoku temperaturu i ozbiljne stomačne tegobe. Posebno zabrinjava činjenica da pojedini sojevi bakterije šigela razvijaju otpornost na antibiotike, zbog čega njihovo lečenje postaje sve komplikovanije.
Bakterija šigela (Shigella), koja izaziva crevnu infekciju poznatu kao šigeloza, odnosno jedan oblik bacilarne dizenterije, sve češće se prenosi seksualnim kontaktom. Iako se tradicionalno povezuje sa kontaminiranom hranom, vodom i lošim higijenskim uslovima, istraživanja pokazuju da seksualni kontakt predstavlja važan put njenog širenja.
Infekcija nastaje kada mikroskopske čestice zaraženog izmeta dospeju u usta, što se može dogoditi tokom određenih seksualnih aktivnosti, ali i preko kontaminiranih ruku, hrane ili predmeta.
Prema istraživanju objavljenom u julu 2026. godine u naučnom časopisu The Lancet Infectious Diseases, širenje šigele seksualnim putem beležilo je znatno brži rast u periodu od 2015. do 2020. godine u poređenju sa prenosom povezanim sa putovanjima, hranom i drugim izvorima zaraze.
Bakterija postaje otporna na antibiotike
Posebnu zabrinutost izaziva sve veća otpornost pojedinih sojeva šigele na lekove koji se uobičajeno koriste za lečenje bakterijskih infekcija.
Prema podacima američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), udeo izrazito rezistentnih infekcija šigelom porastao je sa praktično nula procenata 2011. godine na 8,5 odsto 2023. godine.
Genetičarka Kejt Bejker sa Univerziteta u Kembridžu, jedna od vodećih autorki istraživanja, upozorila je da je situacija postala ozbiljna.
„Tokom poslednje decenije ova bolest je od relativno lako izlečive infekcije, koja se mogla tretirati standardnim lekovima, postala gotovo neizlečiva“, objasnila je Bejker, govoreći o problemu rezistentnih sojeva.
Ipak, to ne znači da je svaka infekcija šigelom neizlečiva. Većina obolelih oporavi se bez antibiotske terapije, dok kod težih slučajeva izbor odgovarajućeg leka može zahtevati laboratorijsko ispitivanje osetljivosti bakterije.
Kako se šigela prenosi tokom seksualnog odnosa?
Stručnjaci ističu da su muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima posebno izloženi riziku od seksualno prenetih, uključujući i rezistentne sojeve šigele. Međutim, infekcija nije ograničena na određenu seksualnu orijentaciju i može pogoditi svakoga ko dođe u kontakt sa bakterijom.
Prenos je moguć tokom analnog seksualnog odnosa, oralno-analnog kontakta, korišćenja kontaminiranih seksualnih pomagala, kao i preko ruku koje su došle u dodir sa zaraženim područjem.
Zabrinjavajuće je što je za razvoj infekcije dovoljan izuzetno mali broj bakterija, potencijalno svega desetak mikroorganizama.
Osoba može nastaviti da izlučuje bakteriju stolicom i nakon prestanka simptoma, ponekad i nekoliko nedelja, zbog čega postoji mogućnost daljeg prenošenja infekcije.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Šigeloza može izazvati niz neprijatnih, a ponekad i ozbiljnih zdravstvenih problema. Najčešći simptomi uključuju:
Dijareju, koja može sadržati krv ili sluz.
Jake grčeve i bolove u stomaku.
Bol i neprijatnost u predelu anusa i rektuma.
Stalan osećaj potrebe za pražnjenjem creva, čak i neposredno nakon odlaska u toalet.
Povišenu telesnu temperaturu.
Mučninu i povraćanje.
Simptomi se najčešće pojavljuju jedan do dva dana nakon izlaganja bakteriji, mada se mogu javiti i kasnije.
Kod većine ljudi bolest prolazi za približno pet do sedam dana, ali teži slučajevi mogu dovesti do ozbiljne dehidratacije i drugih komplikacija. U retkim situacijama mogu se javiti i neurološke komplikacije, uključujući napade.
Kako se zaštititi od infekcije?
Zdravstvene institucije preporučuju nekoliko važnih preventivnih mera, naročito osobama koje praktikuju seksualne aktivnosti sa povećanim rizikom od fekalno-oralnog prenosa bakterija.
Korišćenje kondoma tokom analnog odnosa, zaštitnih folija tokom oralno-analnog kontakta i izbegavanje deljenja seksualnih pomagala mogu smanjiti rizik od infekcije. Jednako je važno temeljno pranje ruku i održavanje higijene seksualnih pomagala.
Kalifornijsko odeljenje za javno zdravlje savetuje izbegavanje seksualnih odnosa sa osobama koje su imale dijareju tokom prethodne dve nedelje.
Osobama koje su obolele preporučuje se da izbegavaju seksualne odnose najmanje dve nedelje nakon prestanka dijareje, kao i da obaveste seksualne partnere o mogućoj izloženosti infekciji.
U domaćinstvu je važno redovno dezinfikovati površine koje se često dodiruju, poput slavina, kvaka i WC šolja, a odeću, posteljinu i peškire prati na odgovarajućim visokim temperaturama, kada materijal to dozvoljava.
Kada je potrebno potražiti lekarsku pomoć?
Iako mnoge infekcije prolaze spontano, krvava dijareja, visoka temperatura, intenzivni bolovi u stomaku ili znaci dehidratacije zahtevaju pravovremenu medicinsku procenu.
U slučaju sumnje na šigelozu, lekar može preporučiti analizu stolice kako bi se potvrdilo prisustvo bakterije i, ukoliko je potrebno, utvrdilo koji antibiotici mogu biti efikasni.
Posebno je važno ne uzimati antibiotike na svoju ruku, jer nepravilna upotreba može dodatno doprineti razvoju rezistencije. Takođe, lekovi koji usporavaju rad creva, poput loperamida, ne preporučuju se kod krvave dijareje bez saveta lekara.
Sve veća otpornost šigele na antibiotike predstavlja ozbiljan javnozdravstveni izazov, ali pravovremeno prepoznavanje simptoma, odgovorno seksualno ponašanje i odgovarajuća higijena mogu značajno smanjiti rizik od infekcije i njenog daljeg širenja.
