Generacije muškaraca slušale su da nekoliko dana apstinencije povećava broj spermatozoida i da je, kada je reč o plodnosti, ponekad bolje malo „sačuvati municiju“. Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Oksford sugeriše da priča nije baš tako jednostavna.
Istraživači su analizirali podatke iz 115 ranije objavljenih studija koje su ukupno obuhvatile gotovo 55.000 muškaraca, a rezultati ukazuju na zanimljiv paradoks.
Duži period bez ejakulacije zaista može povećati broj spermatozoida u uzorku, ali istovremeno može negativno uticati na neke pokazatelje njihovog kvaliteta.
Razlog je prilično jednostavan – spermatozoidi ne ostaju zauvek „sveži“.
Za razliku od jajnih ćelija, spermatozoidi se kod muškaraca proizvode kontinuirano od puberteta, ali nakon proizvodnje određeno vreme provode uskladišteni u reproduktivnom sistemu.
I upravo tu počinje problem.
Analiza je pokazala da sa dužim periodima apstinencije mogu da opadaju pokretljivost i vitalnost spermatozoida, dok se istovremeno mogu povećati određena oštećenja DNK.
Naučnici izdvajaju dva moguća razloga.
Prvi je oksidativni stres, proces koji istraživači slikovito porede sa svojevrsnim biološkim „rđanjem“ i koji može da ošteti ćelije.
Drugi je još jednostavniji: spermatozoidi troše energiju.
To su veoma aktivne ćelije sa ograničenom mogućnošću obnavljanja energetskih rezervi. Ako su dugo uskladištene, deo njih praktično ostaje bez dovoljno „goriva“.
Zbog toga istraživači smatraju da bi češća ejakulacija mogla da ima jednu neočekivanu biološku prednost – uklanjanje starijih spermatozoida i njihovu zamenu novoproizvedenim.
Posebno zanimljiv deo priče odnosi se na plodnost.
Prema trenutno korišćenim preporukama Svetske zdravstvene organizacije, za standardnu analizu sperme obično se preporučuje nekoliko dana seksualne apstinencije kako bi rezultati mogli pravilno da se upoređuju. To, međutim, nije isto što i tvrdnja da je duža apstinencija automatski najbolja za kvalitet spermatozoida ili za svaki postupak lečenja neplodnosti.
Istraživači navode da postoje podaci prema kojima kraći periodi apstinencije u određenim okolnostima mogu dati kvalitetniji uzorak, a neka istraživanja ukazuju i na moguće prednosti ejakulacije u periodu pre davanja uzorka za postupke asistirane oplodnje.
Oksfordski tim nije posmatrao samo ljude.
Analizirani su i podaci iz 56 studija na 30 životinjskih vrsta, uključujući sisare, ptice, reptile i insekte, a obrazac je bio sličan: što spermatozoidi duže ostaju uskladišteni, njihov kvalitet može da opada.
To, naravno, ne znači da postoji magičan broj ejakulacija nedeljno koji garantuje bolju plodnost, niti da muškarci koji pokušavaju da dobiju dete treba sami da menjaju preporuke lekara ili klinike za fertilitet.
Ali ruši jednu prilično ukorenjenu predstavu.
Kada su spermatozoidi u pitanju, više na lageru očigledno ne znači nužno i bolju robu.
