Fun - Zanimljivosti

Kada će nam naša planeta oduzeti vazduh koji udišemo

Život za sada buja na našoj planeti bogatoj kiseonikom, međutim Zemlja nije oduvek bila ovakva...

Pojedina naučna predviđanja naglašavaju da u budućnosti atmosfera naše planete može preokrenuti svoj tok i početi da se vraća unazad, obogaćujući svoj sastav metanom koji će ponovo biti prisutan u većim količinama od kiseonika. Ovako nešto neće se desiti makar još milijardu godina, ali kada do ove promene dođe, ona će se odigrati veoma brzo. Atmosferska promena na našoj planeti vratiće stvari u stanje pre događaja poznatijeg kao velika oksidacija, koji se dogodio pre oko 2,4 milijarde godina.

Štaviše, istraživači iza najnovije studije izjavili su da atmosferski kiseonik najverovatnije nije permanentna karakteristika nastanjivih svetova u globalu, što svakako donosi određene koplikacije prilikom napora za detektovanje naših potencijalnih budućih žitovnih staništa u svemiru.

"Ovaj model projektuje deoksidaciju naše atmosfere, sa padom kiseonika na nivoe koji su bili prisutni na Arhaičnoj Zemlji, dok će ove pojave najverovatnije biti aktivirane pre početka vlažnih uslova staklene bašte u klimatskom sistemu i pre ekstenzivnog gubitka površinskih vodenih tela iz atmosfere", naglasili su naučnici u svom radu.

Ovaj deo planetranog života predstavlja kraj puta za ljudsku vrstu i većinu drugih formi života koje se oslanjaju na kiseonik za svoj opstanak, ali još uvek imamo dovoljno vremena kako bismo smislili način da u jednom momentu odemo sa planete i naselimo neka druga svemirska prostranstva.

Kako bi došli do ovih zaključaka, istraživači su detaljno uradili model zemljine biosfere, zasnovane na promenama svetlosti našeg sunca i odgovarajućem padu nivoa ugljen-dioksida, kao gasa koji se potpuno razgrađuje povećanjem nivoa toplote. Manjak ugljen-dioksida donosi smanjenje biljnih vrsta, što će automatski rezultirati manjim količinama kiseonika.

Prethodna istraživanja zaključila su da će procenjeno povećanje radijacije naše zvezde vremenom sve više uticati na isparavanje okeanske vode i da kulminaciju ovih događaja možemo očekivati za oko dve milijarde godina, ali novo istraživanje izvedeno putem više od 400.000 simulacija, donelo je zaključak da će redukcija u atmosferskom kiseoniku istrebiti sve pre toga.

"Pad nivoa kiseonika veoma je ekstreman", Izjavio je naučnih Kris Reinhard sa džordžijskog Instituta za tehnologiju. "Ovde govorimo o milion puta manje kiseonika od količine koju danas imamo." Međutim, ono što novu studiju čini relevatnom u sadašnjosti, jeste naš napor koji ulažemo u potragu za nastanjivim planetama izvan našeg sunčevog sistema. Sve moćniji teleskopi stižu iz godine u godinu, sa naučnicima koji nastoje da proniknu u sve kako bi tačno znali za čim da tragaju u okvirima podataka koje ovi instrumenti skupljaju.

Razumno je smatrati da mi moramo tragati i za ostalim biosverama pored kiseoničkih kako bismo povećali svoje šanse za održavanje života. Studija vezana za ovakve opcije predstavlja deo NASA NExSS (Nexus for Exoplanet System Science) projekta, koji konstantno istražuje mogućnosti naseljavanja planeta drugačijih od naše.

Sudeći prema proračunima izvedenim od strane naučnika za zaštitu životne sredine, Kazumija Ozakija, sa Toho Univerziteta u Japanu, istorija bogata kiseonikom naše planete traje svega 20 do 30 procenata njenog ukupnog životnog ciklusa, dok će mikrobi nastaviti svoj život daleko nakon našeg nestanka.

"Atmosfera nakon velike deoksidacije okarakterisana je visokim nivoima metana, niskom stopom ugljen-dioksida i nedostatkom ozonskog sloja", rekao je Ozaki. "Ekosistem celokupne zemlje verovatno će predstavljati svet anaerobičkih životnih formi."

N.Đ.

All Rights Reserved. | 2009 - 2021. Copyright© Mini STUDIO Publishing Group. | Uslovi korišćenja | Developed by Mini STUDIO Publishing Group