Ako je mačka vaš ljubimac po izboru i ponekada vam se čini da je potpuni psihopata zbog toga što uvek zna gde ste i gleda vas čudno iza različitih ćoškova, onda vas možda interesuje zbog čega je to tako...
Mačke su totalni ludaci, a ukoliko se pitate zašto vas vaš ljubimac ponekada posmatra kao da želi da vam zabije sekiru u glavu i stalno zna gde se nalazite, nauka je spremila odgovor za vas i istraživači su nedavno otkrili da ove životinje koriste boju glasa svojih vlasnika kako bi mentalno mapirale njihov položaj u prostoru.
Ovo otkriće demonstrira da mačeći kognitivni tikovi, ponekada nazivani i postojanost predmeta, znače da mačke zaključuju da nešto i dalje postoji iako one to nešto ne mogu videti u određenom trenutku. Prethodne studije su otkrile da su kognitivne sposobnosti obične kućne mačke prilično skromne, ali novo otkriće povezuje načine na koji sluh igra ulogu u praćenju njihovog okruženja i predmeta koji se kreću unutar njih.
Sa zadatkom da predstavi nauku iza neretko jezivog osećaja koji mačke pružaju dok nas uhode u prostoru, jedan vlasnik, Saho Takgi, sa Univerziteta Kjoto, u Japanu, zajedno sa svojim kolegama i pedeset mačaka kreirao je niz testova i predstavio njihove rezultate u PLOS ONE magazinu. Svi učesnici u ispitivanju predstavljaju kućne životinje i one koje se čuvaju u mačijim kafeima, gde ih gosti mogu maziti i uživati u njihovom prisustvu, jer je u Japanu mačka voljeno biće i simbol sreće.
Naučnici su posmatrali životinje i istraživali da li predstavljaju nešto poznato kao socio-prostornu kognitivnost, odnosno proces u kome životinje stvaraju mentalnu sliku o prisustvu drugih. Ovo je moguće postići putem nekoliko čula, u krajnjem slučaju i čula mirisa, ali za potrebe ove studije, istraživači su se fokusirali na zvuk.
Mačke su postavljene u jednu sobu koja je posedovala prozor, dvoja vrata i veliki broj kamera koje su ih posmatrale sa različitih mesta. Zvučnici su postavljeni izvan sobe kako bi emitovali snimke glasova stranaca i njihovih vlasnika, vokalizacija mačaka poznatih onim testiranim ili nedruštvenih zvukova, generisane električne buke. Ove stvari su zatim emitovane svakoj mački na istoj ili promenjenoj lokaciji, kako bi se videlo kako životinje reaguju na izvore pomerajući se ili ostajući u mestu kako se zvuk premeštao između zvučnika.
Analiza snimaka kasnije je otkrila da mačke deluju daleko manje iznenađene kada se glasovi njihovih vlasnika čuju sa istog zvučnika, stoga i iste lokacije, ali su potpuno sluđene kada njihovi glasovi iznenada promene lokaciju putem zvučnika. U slučaju da niste upoznati sa izrazom zbunjene mačke, on se često očitava brzim tranjem ušima.
Stoga, ukoliko želite da uvežbavate svoju veštinu igranja žmurke, nije pametno da to radite sa svojim mačkama, zbog toga što njima nisu potrebne oči kako bi znale gde se nalazimo u svakom momentu.
N.Đ.
