U okviru već dobro istraženog polja ljudske anatomije i dalje postoji dovoljno prostora za nova otkrića, što dokazuje i potvrda naučnika da je pronađen novi sloj mišića u našoj vilici, koji je sve do sada uspeo da izbegne detekciju anatoma...
Ovaj novi mišić je dublja, treća sekcija maseteričnog mišića, najprominentnijeg u našoj vilici, čije kretanje možete osetiti prilikom žvakanja ukoliko postavite svoju ruku i pritisnete je uz vilicu. Uglavnom predstavljen kao mišić sa samo dva sloja, do sada se za njega sumnjalo da poseduje nešto više u svojoj strukturi zbog proučavanja baziranih na životinjama. Međutim, do sada, svi pokušaji opisivanja ovog mišića bili su kontradiktorni i zbunjujući.
Putem analize više od dvadeset ljudskih glava, uključujući žive ispitanike i one koji su očuvani u formaldehidu, zvanično je zaključeno u okviru nove studije da maseterični mišić zaista poseduje treći odvojeni, samostalni sloj, umesto dva, koliko se do sada smatralo. „Ova duboka sekcija maseterinog mišića razlikuje se od ostala dva po svojoj funkcionalnosti i obliku“, izjavila je Silvija Mezej, sa Odeljenja za biomedicinu pri Bazelskom Univerzitetu.
Ime „musculus masseter pars coronidea“, ili koronoidna sekcija maseteričnog mišića, predstavljeno je za ovaj novi mišićni sloj od strane istraživača, zbog toga što je vezan za muskularne, koronoidne, procese mandibule. Mišićna vlakna u musculus masseter pars coronidea segmentu, igraju veoma važnu ulogu u održavanju stabilnosti donje vilice i ovaj mišić smešten je nešto više u vilici, bliže kosti, od druga dva sloja, sa kojima je u poređenju dosta manji.
Iako se o mogućnosti postojanja ovog trećeg sloja ranije govorkalo, u poslednjem istraživanju tim anatoma je tragao isključivo za njim i konačno je sa sigurnošću uspeo da potvrdi njegov identitet potpuno odvojenog entiteta. Prethodne studije bile su nedosledne u proučavanjima i zaključcima. „U pogledu ovih kontradiktornih opisa, želeli smo da istražimo ukupnu strukturu maseteričnog mišića, ponovo i sveopširno“, dodao je Jens Kristof Turp, sa Univerzitetskog centra za dentalnu medicinu pri Uzniverzitetu u Bazelu.
Obimna kombinacija različitih tehnika, uključujući detaljna seciranja – za pokojnike – i skenere – za žive ispitanike – korišćena je kako bi se istakla pozicija i moguća funkcija ovog mišićnog sloja. U svim proučavanim slučajevima, koronoidni deo maseteričnog mišića konačno je identifikovan. Iako brojni drugi sisrari takođe poseduju više od dva sloja ove mišićne grupe, za sada nije jasno da li su oni isti kao i musculus masseter pars coronidea. Da misterija bude veća, oni potpuno izostaju kod šimpanzi, što može značiti da su isključivo vezani za ljude, što će u budućnosti svakako biti daleko bolje proučeno.
Sa druge strane, ovo otkriće predstavlja daleko više od običnog ažuriranja anatomskih podataka, a nakon opširnijeg proučavanja, identifikacija ovog mišića mogla bi pomoći u brojnim hirurškim procedurama i terapijskim tretmanima koji uključuju donju vilicu. „Uprkos tome što se smatralo da su anatomska istraživanja u prethodnih sto godina predstavila svaki milimetar naših tela, ovo otkriće slično je onome kada zoolog naiđe na novu vrstu kičmenjaka“, zaključio je Turp.
N.Đ.
