Od Rene Dekarta preko braće/sestara Vačauski - režisera Matrix trilogije - do Elona Maska, brojni ljudi zamišljaju naše postojanje kao deo šeme superiornije inteligencije i naše živote svrstavaju u simulaciju realnosti...
Jasno je da ne postoje dokazi za ovakve tvrdnje i zapravo tu su brojni argumenti protiv simulirane realnosti, dok su istraživači poslednjih godina naporno radili kako bi pronašli fizička svojstva metala koja ne mogu biti simulirana, što može jednom za svagda potvrditi da su naši životi, bili oni dobri ili loši, potpuno realni.
Istraživači Zohar Ringel i Dimitri Kovrizin, sa Oksforda, proučavali su računske metode kako bi opisali kompleksne kvantne sisteme. Ova studija, objavljena u Science Advances publikaciji, nije bila namenjena opovrgavanju teze da je naša realnost simulacija, ali je otkrila da postoje određeni problemi kvantne mehanike koji ne mogu biti simulirani, makar koliko je nama poznato.
Sve zavisi od toga kako problem može biti rešen putem kompjutera. Ukoliko je on linearan, računarski resursi moraju biti skalirani jer se broj čestica u sistemu uvećava. Ovo može biti veoma komplikovano, ali što je kompjuter veći, on se može nositi da daleko kompleksnijim sistemima. Međutim, problemi mogu nastati kada se skala između čestica i procesora uvećava eksponencijalno i uskoro postaje potpuno nemoguće izvesti simulacije.
Istraživači su dokazali da ovaj fenomnen kvantne mehanike definitivno spada u poslednju kategoriju. Gravitacione anomalije, poznate kao kvantni Holov efekat, dešavaju se kada su sistemi izloženi neverovatno jakim magnetnim poljima ili ekstremno niskim temperaturama. Njeni efekti pojavljuju se kao električne struje povezane sa temperaturnim gradijentom sistema i emituju se kao uvijanja u geometriji prostor-vremena.
Naučnici su pokušali da simuliraju ove efekte, ali su zaključili da sistem postaje daleko kompleksiji i da je simulacija na kraju potpuno nemoguća za izođenje zbog ovog principa. Za skladištenje informacija o nekoliko hiljada elektrona moglo bi biti potrebno više atoma nego što postoji u vidljivom univerzumu.
"Naš rad omogućuje intrigantnu vezu između dve smisleno nepovezane teme: gravitacionih anomalija i računskih složenica. Takođe dokazuje da kvantni Holov efekat predstavlja pravi kvantni efekat, onaj za koji ne postoji klasična lokalna analogija", naveo je koautor studije, profesor Zohar Ringel, sa Hebrejskog univerziteta, u zvaničnom izveštaju.
Ukratko, kako bismo simulirali ove kvantne efekte, nama je potreban kompjuterski metod kakav do sada nije viđen. Sve u svemu, složenost sistema koji bi omogućio simulaciju naše celokupne realnost daleko je izvan domena mogućnosti.
N.Đ.
